Poslovni ljudi ubeđeni da će prodaja i dalje padati, da od stranih investicija nema ništa i da će opšti rizik poslovanja biti u porastu.
Izraziti pesimizam u privatnom sektoru i umereni optimizam među državno-društvenim preduzećima − osnova je na kojoj su privrednici, okupljeni oko Konjunkturnog barometra beogradskog Ekonomskog instituta, ovog januara ocenjivali poslovnu klimu i prognozirali moguća kretanja u naredna tri meseca. U privatnom sektoru zabeležene su čak najlošije ocene o trenutnom položaju preduzeća još od marta 2005, što je bez sumnje uticalo i na veoma nizak nivo tromesečnih očekivanja, odnosno privatnici su ubeđeni da će prodaja i dalje padati, da od stranih investicija nema ništa i da će opšti rizik poslovanja biti u porastu. A budući da ocene privatnika veoma podsećaju na one pred lanjske parlamentarne izbore, autori Barometra zaključuju da su narasli politički rizici i glavni krivac za negativne ocene o opštoj poslovnoj klimi na startu 2008.
Istovremeno, jedno od objašnjenja za umereni optimizam državno-društvenih firmi mogla bi da bude i činjenica da većinu neprivatizovanih čeka privatizacija kroz stečaj, te da svoju šansu traže i u takvim promenama. Inače, sezonski očekivani pad korišćenja proizvodnih kapaciteta za oko dva procentna poena samo je primljen k znanju, kao što je bez većeg dizanja prašine konstatovan i dalje nizak nivo zaliha sirovina i gotovih proizvoda, za šta se krivica pripisuje pre svega lošem finansijskom položaju preduzeća i niskom obrtnom kapitalu a, nažalost, ne i ulasku privrede u fazu uspona. Podruku s tim idu i nepovoljna kretanja na strani tekuće zaposlenosti. Uprkos izvesnom padu inflacionih očekivanja u januaru, naročito kad je reč o cenama gotovih proizvoda, bezmalo tri četvrtine anketiranih privatnika i dalje je ubeđeno u poskupljenje svojih inputa, dok 27,8 odsto njih očekuje i rast cena svojih gotovih proizvoda.
Donekle umerenije u ovakvim procenama su državno-društvene firme jer, recimo, "samo" dve petine njih veruje da će im u naredna tri meseca poskupeti inputi. A nastavljajući pad, započet još lanjskog oktobra, i očekivana prodaja našla se na veoma niskim granama, na kakvim je bila, recimo, pre tačno dve godine. Osim toga, u novom porastu je i broj firmi koje u naredna tri meseca ne planiraju izlazak na svetsku pijacu − ovog janura takvih je bilo 28,7 odsto. I najzad, privrednici su ovog januara veoma pesimistički gledali i na mogućnosti priliva investicija − recimo, samo petina privatnika nadala se dolasku stranih ulaganja, što je, u stvari, i najniži nivo očekivanja još od avgusta 2004. Tek neznatno bolje su procene kad je reč o domaćim izvorima.
("Pregled")