Hiljade žena optuženih za vradžbine u Škotskoj između 1563. i 1736. godine biće posthumno pomilovane i rehabilitovane, piše "The Sunday Times".
Veliki škotski lov na veštice iz 1597. godine pokrenut je nakon što je škotski kralj Džejms Četvrti doneo Zakone o vešticama, a to je rezultiralo nizom suđenja širom zemlje za oko 400 ljudi, uglavnom žena i devojaka, optuženih za različite oblike dijabolizma.
Predlog zakona o ovom pitanju u škotskom parlamentu obezbedio je podršku administracije prve ministarke Škotske Nikole Sterdžon.
Natali Don, poslanik Škotske nacionalne partije, kaže da bi predlog zakona mogao da bude usvojen već sledećeg leta.
- Ispravno je da se ova greška ispravi, da se ovi kriminalizovani ljudi, uglavnom žene, pomiluju - rekla je ona.
U peticiji u okviru kampanje "Veštice iz Škotske" traži se pomilovanje, zvanično izvinjenje i spomen-obeležje u znak priznanja škotskim vešticama. Škotska Vlada u svom odgovoru na peticiju priznala je da je Zakon o veštičarenju iz 1563. godine – koji je ostao na snazi u Škotskoj do 1736. godine – bio diskriminatorski.
Procenjuje se da je oko 4.000 ljudi optuženo za veštičarenje, nakon što su zakoni koje je doneo Džejms Četvrti pokrenuli nacionalni Veliki lov na veštice 1597. godine. Bio je to drugi od pet nacionalnih hajki na veštice u istoriji Škotske, sproveden pod nadzorom Kraljevskih komisija.
Među stotinama navodnih veštica, optuženih za sve, od bacanja zlih čini do izazivanja oluja za potapanje kraljevskih brodova, do upuštanja u "seksualne odnose sa đavolom" i pretvaranja u sove, više od polovine je pogubljeno.
Iznad 85 odsto osuđenih su bile žene ili devojke koje su pod mukama priznavale da su bacale zlonamerne čini i "imale seksualne odnose sa đavolom".
Pojedinci za koje se zna da imaju reputaciju iscelitelja ili poseduju znanje o biljkama često su izdvajani kao mete za lov na veštice i često su bili krivi za sve, od nevremena do kuge, od propadanja useva do bolesti.
Izvor: Srna
Foto: Ilustracija/Pexels.com