Obarali cenu akcija?

Agrobanka je prošle godine imala realnu dobit iz poslovanja od 1,7 milijardi dinara, što je šest puta više nego 2006. godine, objavilo je poslovodstvo te banke. U saopštenju objavljenom na veb-stranici banke navodi se da su preliminarni rezultati poslovanja objavljeni kako bi se zaštitio poslovni ugled zbog veštački stvorene situacije oko pada vrednosti akcija Agrobanke na Beogradskoj berzi. Poslovodstvo te banke izrazilo je sumnju da je u poslednjih devet meseci grupa investitora, koristeći rešavanje 3,5 milijardi dinara starog duga Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), obarala cenu akcija i dovela ih na knjigovodstvenu vrednost. Ta grupa investitora je, kako se ističe, istovremeno uvećavala vlasnički udeo u Agrobanci, ističe se u saopštenju u kojem investitori nisu imenovani. 

Akcije Agrobanke su, prema podacima Beogradske berze, početkom 2007. godine koštale oko 50.000 dinara, dok je trenutna cena na berzi oko 22.000 dinara. Iz Agrobanke su istakli da su rezultati poslovanja u 2007. godini, koji uključuju rešenje duga IBRD, zadovoljavajući i da su obezbedili da knjigovodstvena vrednost akcija iznosi 20.800 dinara, za 33 odsto više nego krajem 2006. godine, kada je bila 15.630 dinara. Aktiva je povećana na 35 milijardi dinara, što je za 71 odsto više nego 2006. godine, kapital Agrobanke dostigao je 15 milijardi, što je za 127 odsto više nego 2006, a plasmani su povećani za 107 odsto, navodi se u saopštenju. 

Procenat učešća dobiti u kapitalu (ROE) prošle godine bio je 11 odsto, što je 2,6 puta više nego u 2006. Akcije Agrobanke učestvuju u formiranju sva četiri berzanska indeksa, uključujući i indeks SRX, koji se kotira na Bečkoj berzi. Agrobanka je tokom 2006. i 2007. godine imala četiri emisije akcija, tri otvorene, u kojima je povećala kapital za oko 10,8 milijardi dinara, dok je poslednja emisija bila zatvorenog tipa u korist države Srbije, zbog pokrivanja duga IBRD. Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar Agrobanke je Republika Srbija sa 20 odsto kapitala, sledi Hipo kastodi sa 6,3 odsto, Rajfajzen centralbanka sa 3,16, Kvest sa 2,8 i IBT sa 2,6 odsto akcija. 

(Beta - "Pregled")