Mesta nade, vere i ljubavi, neobične građevine koje plene svojom čudom lepotom i tajanama - jednom rečuju sveta mesta na koja vernci dolaze u veri da će im posle posete biti bolje.
- Bogu se obraćamo samo onda kada hoćemo da postignemo nešto nemoguće. Za nešto moguće dovoljni su nam i ljudi. Čim čovjek poje, viče i pred svima govori: "O, Gospode, Gospode!", znaj da nije našao gospoda. Onaj ko ga je našao ćuti - pisao je Tolstoj.
Na ovom mestima mnogi pronađu Boga, ali mnogi ga i izgube, neko nađe leka svojoj boljci, a neko ostane razočaran mišlju da sveta mesta sve više postaju pre svega turističke atrakcije. Portal nadalnu donosi nam naš izbor mesta na planeti Zemlji koja bi svaki hodočasnik trebalo, ako mu se ukaže prilika da poseti.
Crkva Svetog groba u Jerusalimu
Priča se da je čuvena književnica Isidora Sekulić, pošto je videla paljenje svete vatre u crkvi Svetog groba u Jerusalimu rekla "ja više ne verujem u Boga, ja sada znam da Bog postoji".
Svake subote, uoči Uskrsa uz zvuke bubnjeva i svetlost sveća i baklji više hiljada pravoslavnih hrišćana prisustvuje ritualu paljenja svete vatre u crkvi Svetog groba u Jerusalimu.
Prema hrišćanskom verovanju, Isus Hrst je sahranjen na mestu gde se sada nalazi crkva Svetog groba u starom Jerusalimu.
Pravoslavni hrišćani veruju da se Sveta vatra sama pali iz grobnice Isusa Hirsta dan uoči Uskrsa. Priča se da ova vatra ima čudesna i lekovita svojstva, na šta ukazuje i činjenica da u prvim trenucima pošto plane uopšte ne peče, bez obzira od koje sveće i gde će se upaliti.
Na dočeku vatre u Jerusalimu mogu se videti ljudi koji se bukvalno njome umivaju - pronose je po licu i rukama, a ona ne ostavlja nikakve opekotine i čak ne pali ni kosu.
Čudu silaska svete vatre prethodi složena ceremonija: vrata kapelice u kojoj se nalazi grob Isusa Hrista pečate se velikim jarkožutim voštanim pečatom, koji potvrđuje da je ona pregledana i da se u njoj ne nalazi ništa čime bi predstojnik Jerusalimske pravoslavne crkve mogao da zapali vatru.
Po dolasku patrijarha skida se pečat i unosi se veliko kandilo i 33 sveće, koliko je Hrist imao godina kada je stradao. Tada nastupa iščekivanje uz molitvu koja traje sve dok se čudo ne dogodi.
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Manastir Svete Katarine na Sinaju, spaja dva kontinenta, Afriku i Aziju, a Sinaj je biblijski toponim, zabeležen u Starom zavetu kao Božja Gora ili Horiv.
Prema biblijskom svedočenju, u ovoj nepristupačnoj i nepreglednoj pustinji jevrejski narod sa Mojsijem proveo je 40 godina tražeći put iz egipatskog ropstva, ovo je mesto na kojem se Bog javio Mojsiju i dao mu tablice sa deset božjih zapovesti.
Glavna manastirska crkva, manastira Svete Katarine, posvećena je prazniku Preobraženja, Ovo je i mesto gde je Mojsije, oko 1400 g. pre Hrista, video plameni oganj u žbunu kupine koji gori a ne sagoreva. Danas grm Neopalime kupine raste iz oltara hrama. Kupinov žbun je jedinstven na svetu, priča se da su ljudi nastojali da mladice ovog žbuna presade na neko drugo mesto, ali nigde se nisu primile.
Ostrog
Jedno od najpopularnijih mesta hodoćašća u našem narodu. Manastir Ostrog u Crnoj Gori, između Danilovgrada i Nikšića, je mesto koje godišnje poseti i do million ljudi.
Svetilište Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, podigao je sveti Vasilije Ostroški 1666. godine. Prema narodnom predanju, sedam godina posle smrti, telo ostroškog čudotvorca nađeno je celovito. Sarkofag sa moštima Vasilija Ostroškog od tada se nalazi u crkvi Vavedenja Bogorodice u Gornjem manastiru.
Mistici ovog mesta pridonosi i činjenica da se manastir nalazi u prirodnom pećinskom udubljenju. Manastir je smešten na samim liticima stenovitog planinskog masiva. Sveti Vasilije smatra se čudotvorcem i isceliteljem i mnogi i danas veruju da će na ovom mestu naći leka svojoj bolesti, a u narodu i crkvi se pripovedaju priče o čudesnim iscelenjima.
Torinski pokrov
I pored nekih ispitivanja koja govore da je "Torinski pokrov", u kome je prema verovanju hrišćana sahranjen Isus Hristos, lažan i da potiče iz Srednjeg veka i danas mnogo ljudi hrli u Italiju samo da bi videlo ovaj pokrov.
Torinski pokrov je vekovima smatran za jednu od najvećih misterija sveta. Isusov lik je, kako se veruje, otisnut na pokrovu i vekovima je čuvan kao najveća relikvija.
Prošle godine Toriski pokrov je bio izložen očima javnosti u katedrali u Torinu, a prema navodima Radio Vatikana oko 600.000 ljudi je izrazilo želju da vidi čuveni Sveti pokrov.
Torinski ili Sveti pokrov je komad platni na kojem se vidi lik čoveka za kojeg se veruje da je umro posle mučenja, koje je uključivalo i razapinjanje na krst. Hrišćani veruju da je u to platno posle smrti bio umotan Isus Hrist i da je lik koji se vidi na tkanini upravo njegov.
Svetilište u Lurdu
Ovo svetilište katoličkih hrišćana može se videti sa južnih vrhova Pirineja. Lurd (Lourdes) nekad je bio mali trgovački grad koji leži u podnožju Pirineja. Posle ukazivanja Bogorodice devojčici Bernadeti, Lourd postaje mesto o kojem se priča u kojem ljudi iz celog sveta traže utehu.
Veruje se da se u proseku 4.000 ozdravljenja dogodilo u Lourdu u prvih 50 godina postojanja svetilišta. Prosečno 200 do 300 lekara godišnje poseti čudesnu bolnicu, u kojoj postoje podaci o izlečenju najrazličitijih vrsta bolesti. Svake godine Lurd poseti više od šest miliona vernika.
Priredila: Danijela Tadić