Ljudi sa blagim simptomima kovida-19 koji ne pate od drugih uobičajenih simptoma produženog kovida i dalje mogu da imaju oslabljenu pažnju i pamćenje šest do devet meseci nakon infekcije, pokazalo je istraživanje britanskog univerziteta Oksford.
Kognitivni problemi koji utiču na sposobnost koncentracije, zajedno sa zaboravnošću i umorom, pokazatelji su dugotrajnog kovida – stanja koje pogađa neke nakon početne zaraze.
Još nije utvrđeno koliko bi problemi sa pažnjom mogli da budu rašireni nakon infekcije koronavirusom.
U studiji su učestvovali oni koji su prethodno bili pozitivni na koronavirus, ali nisu prijavili druge uobičajene simptome produženog kovida, od njih je zatraženo da učestvuju u testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti.
Naučnici su otkrili da su učesnici bili znatno lošiji u prisećanju ličnih doživljaja, poznatih kao epizodalno pamćenje, do šest meseci nakon infekcije.
Takođe su do devet meseci nakon infekcije imali veći pad sposobnosti održavanja pažnje od nezaraženih pojedinaca.
- Ono što je iznenađujuće je da, iako naši ispitanici koji su preležali kovid-19 nisu u vreme testiranja imali uobičajene simptome te bolesti, imali su oslabljenu pažnju i pamćenje - rekao je dr Sija Zao sa Odeljenja za eksperimentalnu psihologiju Univerziteta Oksford.
On je dodao i da njihovi nalazi otkrivaju da "ljudi mogu mesecima da imaju hronične kognitivne posledice".
Naučnici su rekli da je istraživanje pokazalo da se epizodna memorija i sposobnost koncentracije uglavnom vraćaju u normalu nakon šest, odnosno devet mjseci.
Učesnici su takođe pokazali dobre rezultate u testovima ostalih kognitivnih sposobnosti, uključujući radno pamćenje i planiranje.
Istraživanjem je obuhvatilo 136 učesnika.
Stiven Burges iz Odeljenja za biostatistiku MRC na Univerzitetu Kembridž ocenio je da su, iako je broj ispitanika bio mali, "razlike između grupe sa kovidom i bez kovida u smislu nekoliko specifičnih obeležja kognitivne sposobnosti analiziranih u ovoj studiji bile su upečatljive".
- Uprkos ograničenjima nerandomiziranih istraživanja, čini se malo verovatnim da se ovi rezultati mogu objasniti sistemskim razlikama između grupa koje nisu povezane s kovidom.
Izvor: Hina
Foto: Ilustracija/Pexels.com