Zemlja u kojoj građani 1. maj proslavljaju, najčešće u senci nekog drveta, opijeni mirisom roštilja i piva, dobila je svoj radnički film. Neke druge zemlje, mnogo bogatije od Srbije, u kojima sindikati slave Dan rada na ulicama zalažući se za prava radnika koja ne bi bila samo fasada za jednokratnu političku kampanju, imaju drugačije filmove na temu radnika i socijalnih prava. Srbiji su ovako dogodili "Beli lavovi" glumca i reditelja Lazara Ristovskog, koji je svojim drugim filmom dokazao da je pre svega odličan glumac, ali i da je sigurno odavde.
Priča o čoveku koji ne da svoju fabriku, obrazovanim ljudima koji zarad nešto novca rade kao striperi ili pevaju po kućama, priča o ljudima kojima se ne isplati da umru, jer nemaju para za sahranu, u delu Lazara Ristovskog ostala je na nivou konstatacije, uz malo buke i besa zamagljena dimom koji doprie iz nekog roštilja. Mnogi bi sigurno rekli "Lazo, drž' se ti, prijatelju glume".
Scenario Lazara Ristovskog, po priči Gordana Mihića, pretočen je u film koji nam daje jednu sliku Srbije i njenih radnika, onih koji imaju uvek spreman vic na račun "gazda", ali svoje probleme i veće životne brige ne umeju da pretoče u neki smisleniji govor. Gazde u tumačenju Vuka Kostića, su bahati ljudi bez trunke moralnih skrupula, spremni uvek da služe nekim većim "gazdama" od njih.
Dobro, pohvalio je Čak Di, Lazara Ristovskog, mnogi bi rekli zna čovek dobro da repuje.
Glumačka ekipa, Gordan Kičić, Hristina Popović, Luka Jovanović, Mira Banjac, Nikola Simić, Aleksandar Filmonović, Monika Kiš i Milan Tomić, uz par blistavih momenata ostala je na nivou zadatka filma.
A Lazar Ristovski se izgleda savim snagama dao u promociju svog filma, pa je odlučio da organizuje i prvomajski uranak. Na Hajdučkoj česmi, obećava kobasice i pivo. Nadamo se samo da će na kraju ovog filma, koji ima mora se priznati na momente i dobre dijaloge, publika zapamtii nešto više od raskošno velikih ženskih grudi i Radničkog repa.