Prva samostalna izložba fotografa Aleksandra Zeca, "Love and Rock" (Ljubav i rok) otvorena je na Dan zaljubljenih u kafe-klubu "Fleka", na Akademiji u Rajićevoj ulici. Crno-bele fotografije predstavljaju žensku publiku na rok koncertima. Dokument i lični doživljaj. Motiv je emocija.
Izložba je zaintrigirala mnoge fotografe, novinare, rok konzumente, prijatelje… Na otvaranju, u nekoliko prostorija kluba, bila je prilična gužva. Aleksandar Zec se dugo bavi fotografijom i ne propušta nijedan značajan gradski događaj. On je i tehnički direktor televizije Metropolis, gde je od osnivanja. Radi i kao asistent na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta.
Razgovor s njim odveo je u zanimljivu priču o emocijama i fenomenima.
- Izložene fotografije nastale su u proteklih osam meseci, u periodu od maja prošle godine do danas. Razlog je vrlo čudan. Odluka o ovakvoj vrsti izložbe nastala je spontano, baš na ovom mestu, a današnji dan nije slučajno odabran za njeno otvaranje. Tema je ekstaza. To je neka vrsta energije koju publika, posebno ženska, predaje muškarcima pevačima.
Na kojim koncertima su nastale ove fotografije?
- Radi se uglavnom o festivalskim nastupima, gde se skoncentriše mnogo publike koja je došla da besplatno posmatra takve događaje, ili je došla namenski. Reč je o festivalu EXIT, Beer festu, Zaječarskoj gitarijadi, Nišvilu i Nisomniji u Nišu, festivalu u Subotici… Pokriveni su skoro svi veći domaći festivali, kao i nešto malo domaćih koncerata koji su meni bili posebno značajni zbog emocija žena koje muškom pevaču predaju svoju energiju. To su koncerti grupa "Blok aut" i "Van Gog", kao i bendova kod kojih postoji konotacija tog, vrlo jasnog, odnosa žena prema muškarcima koji pevaju. Odnosno, ne samo pevaju, nego im govore to što one žele da čuju.
Šta one žele da čuju?
- One žele instant ljubav iz kesice. Žele da odmah, na licu mesta, osete ono što bi htele da im neko drugi kaže. Hoće da se poistovete, da se identifikuju, da su baš one te kojima on peva.
Da li su pevači grupa "Blok aut" i "Van Gog", koje ste spomenuli, posebno harizmatični? U čemu je tajna muškaraca muzičara koji izazivaju takvu vrstu emocija?
- Ne samo njih dvojica, iako su mi obojica prijatelji. Spomenuo sam ih zato što su mi bili tu na fotografijama, ali to nisu jedina dva benda koja bih spominjao. Nisu u pitanju oni kao muškarci, mislim da nisu u pitanju njihove ličnosti i da to, manje-više, žene ne interesuje. Interesuje ih ono što poručuju dok pevaju i interesuje ih ono što žele da čuju. Nije u pitanju konkretno definisan odnos prema ličnosti kao indivudui već samo ono što žene žele da čuju. Oni pevaju o nečemu, a one žele da čuju baš to. I to pravi taj električni luk između njih. Luk u kom iznad mene sevaju varnice dok to fotografišem.
Da li je reč o tinejdžerskoj publici?
- I ja sam mislio da će to biti uglavnom tinejdž publika, a onda sam shvatio da nije u pitanju samo ona, nego da svaka žena ima svog idola kome će, bez obzira na godine, posvetiti svoju punu emociju ako je u prilici. Ako dođe sama na koncert i stane u prvi red, ona zna zašto je tu došla i predaće mu sve od sebe. Na ovim fotografijama ima i starije publike.
Da li realni muškarci treba da budu ljubomorni na to, ili je reč o prihvatljivom fenomenu?
- Naravno da ne treba. To bi bilo kao kada bi muškarci bili ljubomorni zato što se ona seća da joj je bilo zabavno na fakultetu. To je ono sećanje na gluposti iz srednjih škola ili s početka fakulteta. Naravno da ne treba da budu ljubomorni. To je nešto što svaka žena treba da ima i da čuva za sebe.
Koliko se razlikuje publika različitih bendova?
- Ja sam posetio skoro svaki ovdašnji koncert (možda sam preskočio dva-tri) u poslednjih desetak godina. Bendovi većinom imaju različitu publiku i ona je već definisana. Grupe znaju ko im dolazi na koncert i znaju kako da se ponašaju. Vrsta muzike i način na koji je bend izvodi određuje publiku i način ponašanja. Ako je to nešto prepoznatljivo, žene koje lakše iskazuju svoje emocije će to lakše i prikazati. Takav bend će imati veću energiju iskazanu kroz fotografiju, jer ima publiku koja to vizuelno ispoljava. Bendovi koji imaju duboko skrivene emocije imaće, u izrazu lica koje nije u ekstazi, skrivenu emociju. Ovde na izložbi su, jedna do druge, dve fotografije na kojima se vidi ta razlika - na jednoj je jedna skrivena emocija, a na drugoj jako izražena.
Da li pamtite neki koncert koji je bio posebno zanimljiv i inspirativan za fotografisanje?
- Meni se dogodilo da slikam nešto vrlo interesantno, što se dešavalo između dve žene na muškom koncertu. To je bio tribjut "Mejdenima" u Malom klubu SKC-a. Serijal tih fotografija je izdvojen na ovoj izložbi. Bilo je nešto vrlo interesantno, ne samo iz ugla fotografisanja. Atmosfera i to što se dešavalo nije uobičajeno niti svakidašnje. Ni ja to nisam viđao često. Ali to je dokument onoga o čemu ljudi pričaju. Jer, ja to uslikam, a onda ljudi pričaju - e, tako je na rokenrol koncertima. Ali nije tako stalno.
A koje emocije mogu da prate i prožimaju rok koncert znaju oni koji ih posećuju. Delić i srž atmosfere predstavljeni su na ovoj izložbi. Aleksandar Zec je na kraju razgovora zaključio da nema velike razlike između narodnjačkog i mejnstrim rokenrol koncerta kada je u pitanju ženska ekstaza.
- U pitanju je emocija, a ne vrsta muzike koju slušaju. Naravno da se konzumenti narodne i rok muzike razlikuju u mentalnom sklopu, ali u emocijama ne. Nema nikakve razlike u emociji žene koja iskazuje ono što je htela da iskaže između narodnog i rokenrol koncerta. Tema celokupne ove izložbe je emocija, a ne rokenrol. Ovo je samo emocija kroz rok, jer nisam slikao koncerte narodne muzike. Da sam ih slikao, verovatno bih mogao da pravim poređenje ili neke dalje i dublje analize, tipa - ovo je s rok koncerta, ovo s narodnog - da li vidiš razliku?
Na otvaranju izložbe "Love’n’Rock" simpatično i neobično je bilo to što su posetioci mogli da uzmu crno-bele fotografije formata 10 x 15 cm i ponesu ih kući. Izložene fotografije, ali i neke druge, Zec je uradio u malom formatu i poklonio publici.
– To je bila moja želja - da posetioci mogu da ponesu sa izložbe neku od fotografija. To je najmanje što mogu da učinim za nekoga ko je ipak došao ovde po hladnom danu.
Izložba "Love’n’Rock" otvorena je do 28. februara.
Tekst: Jelena Jovanović
Foto: Sanja Knežević