Tačno pre dve godine, 6. marta 2020, u Srbiji je otkriven prvi slučaj kovida 19, bolesti koja je do sada u našoj zemlji odnela više od 15.000 života. Virusom je u protekla 24 meseca zvanično inficirano oko dva miliona ljudi, a najave stručnjaka govore da će "nevidljivi neprijatelj" postati bolest s kojom ćemo morati da živimo, ali koja nam neće više praviti velike probleme zbog prokuženosti ljudi i vakcinacije.
Lekari koji su danonoćno radili na suzbijanju ove bolesti i dalje su oprezni kada odgovaraju na pitanja da li smo na kraju pandemije, a svako od njih pamti najteže trenutke od kada je korona postala glavna tema u našim životima.
Profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka Kovid bolnice u Batajnici, pregledala je tog 6. marta 2020. godine pacijenta koji je imao simptome kovida 19. Čovek je došao sa skijanja iz Bugarske.
- Prva sam mu prišla, nisam ni znala o kakvoj bolesti je reč. Od tada do sada imam osećaj ne da su prošle dve godine, već nekoliko svetlosnih godina. Mnogo toga se dogodilo. Zato mi žene koje radimo u kovid sistemu ne obeležavamo 8. mart, već 6. mart. Skupljamo novac da kupimo tortu i pečenje da obeležimo ovaj dan jer smo svašta preživele – napominje dr Adžić Vukičević.
Ona ističe da joj je najteže bilo kada se pojavio veliki broj obolelih od delta soja kovida, od septembra do kraja prošle godine. Tada su zbrinjavali najviše bolesnika koji su morali da budu priključeni na kiseonik, a 20 odsto obolelih je odmah moralo da legne u jedinice intenzivnog lečenja.
- Smrtnost intubiranih je bila veća od 90 odsto i to mi je bio najjači utisak. Ni sam početak pojave kovida nam nije bio lak. Nismo znali kakva je ovo bolest i šta donosi. Teško je kada svakodnevno radite u bolnici sa istim ljudima, ali ih uvek viđate pod maskom i u skafanderima i ne znamo ko kako izgleda. Neke likove i zaboravite. Dogodilo mi se ovih dana da mi je prišla na ulici dr Bojana Popović, sa Interne B klinike, s kojom inače radim u kovid bolnici, ali koju nisam prepoznala jer nije imala masku i zaštitnu opremu. Obe smo se rasplakale na tom susretu. Ali srećni smo kada izlečimo pacijente, koji odu kući zdravi. Na primer, juče smo pustili na kućno lečenje stogodišnju baku Milicu Protić iz Beograda - dodaje dr Adžić Vukičević.
S druge strane, profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže da je za nju najteži bio početak pandemije, jer je trebalo uspostaviti protokole lečenja i dijagnostičke procedure velikog broja inficiranih osoba. U početku je mali broj laboratorija radio testiranje na kovid 19.
- Srbija nije ni bolje ni gore prošla u pandemiji od drugih država. Lično mi je žao što nemamo veći obuhvat vakcinacijom jer smo vakcine imali među prvima, a nismo uspeli da dođemo do kolektivnog imuniteta. Svi se pitamo šta će dalje biti s kovidom. Teško je predvideti. Optimista sam i verujem da ćemo do kraja 2022. godine nastaviti život tamo gde je stao 2020. godine - smatra dr Jovanović.
Najteži trenutak za profesora dr Branislava Tiodorovića, epidemiologa i člana Kriznog štaba, bio je kada je došlo do velikog obolevanja i umiranja od kovida 19 u staračkom domu u Nišu u martu 2020. godine. Tada je u toku noći u KC Niš prebačeno više od 150 zaraženih kovidom, koji su inače bili teški hronični bolesnici.
- Posebnu zahvalnost dugujemo negovateljicama iz dečjeg vrtića 'Pčelica', koje su nam pomogle u zbrinjavanju tih ljudi. Rizikovale su da budu izložene infekciji. Žao mi je što nam je tada umrlo dosta starih ljudi, što je pomalo podsetilo na italijanski scenario, kojeg smo se pribojavali. Takođe mi je mnogo teško palo beleženje velikog broja smrtnih slučajeva prošle godine kada su primat preuzeli delta i delta plus sojevi. Među njima je bilo i mladih ljudi, poznatih ličnosti, lekara, umetnika... - navodi dr Tiodorović.
Mišljenje profesor dr Predraga Sazdanovića, državnog sekretara Ministarstva zdravlja i bivšeg direktora Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, jeste da je decembar 2020. godine bio najteži za medicinare ove kuće. Vakcine protiv kovida 19 tada se još nisu pojavile, a beležio se veliki broj zaraženih koji su morali da dobiju kiseoničnu terapiju.
- Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja KC Kragujevac je dobio novac za proširenje kapaciteta za kiseoničnu terapiju. Sa 180 uspeli smo da proširimo kapacitete na 420. Teško je bilo logistički to sprovesti, menjale su se cevi i instalacije, a 64 pacijenta su bila na respiratoru - istakao je dr Sazdanović.
Najteže je bilo, za dr Zorana Bekića, direktora Doma zdravlja Savski venac i koordinatora Vakcinalnog punkta na Beogradskom sajmu, kada je video da oboleli od kovida 19 gube živote.
- To je nešto što pogađa svakog doktora, jer smo mi tu da spasavamo živote. Zdravstveni radnici su stavili živote na branik odbrane od pandemije kovida. Država je obezbedila vakcine i model vakcinacije o kojoj je pričao ceo svet, a ipak se nije dovoljno građana vakcinisalo. Kao da vadimo kestenje iz vatre. U mogućnosti smo da vakcinama sprečimo teške oblike bolesti i smrtni ishod, a pogrešnim odlukama da ne dobiju vakcinu neki ljudi sami sebi nanose veliku štetu - dodaje dr Bekić.
Za dr Ljiljanu Timotijević, direktorku Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, stresno je bilo kada nije bilo dovoljno mesta u prestonici za hospitalizaciju pacijenata koji su zahtevali bolničko lečenje.
- Imate pacijenta koji ima obostranu upalu pluća, loše nalaze krvi, visoke parametre upale, nizak nivo kiseonika u krvi, koji mora da bude smešten u bolnicu, a sve klinike su u Beogradu bile pune. Morali su u drugi grad na lečenje. Ostao mi je u sećanju slučaj samohrane majke troje dece, koja živi kao podstanar, a zbog kovida je dobila obostranu upalu pluća. Morala je u bolnicu, a nije želela jer nije imala kome da ostavi decu na čuvanje. Molili smo je i ubeđivali da ide na lečenje i govorili joj da ćemo mi ako treba čuvati njenu decu dok ne ozdravi. Komšije su joj izašle u susret što se čuvanja dece tiče i uspešno smo je izlečili. Strašno nam je bilo da gledamo pacijente koji su zbog kovida dobijali iznenadne epileptične napade u hodnicima i ambulantama - ističe dr Timotijević.
Dešavalo se da u isto vreme u čekaonici pozli pacijentu sa epileptičnim napadom, onome koji iskašljava krv i osobi kojoj je pala saturacija i bori se za dah, pa da lekari i sestre nisu znali kome će pre da pritrče u pomoć.
- Ne mogu da zaboravim njihov strah u očima i pitanje da li će preživeti. Nadam se da više nećemo imati tako velike udare kovida - dodaje dr Timotijević.
Profesor Tiodorović smatra da da ćemo uskoro, ipak, moći da odahnemo jer će korona ostati endemski prisutna u našoj zemlji, ali da ćemo i dalje morati da mislimo da stare osobe i hronične bolesnike. Za njih bi, smatra on, trebalo što pre uvesti i četvrtu dozu cepiva. Svi ostali – moraće da nauče da žive sa ovim virusom. Uz to, treba imati na umu da postoji jedna armija ljudi koji pate od postkovid sindroma, ali i onih kojima je ugroženo mentalno zdravlje. Zbog toga će u narednom periodu veliku ulogu imati psihijatri.
Tok kovida
Prvi slučaj inficirane osobe u Srbiji zabeležen je 6. marta 2020. kod muškarca I. Đ. iz Bačke Topole. Već 15. marta iste godine uvedeno je vanredno stanje, a tri dana kasnije i policijski čas. Prva osoba je 20. marta 2020. zvanično preminula od kovida 19, dok je 7. maja ukinuto vanredno stanje. Prvi kontingent vakcina je stigao 22. decembra, da bi 17. januara 2021. krenulo masovno vakcinisanje. Milioniti slučaj zaraženog zabeležen je 9. oktobra 2021. Do sada najblaži soj kovida 19, omikron, potvrđen je kod nas 23. decembra 2021. godine kod četvoročlane porodice koja je doputovala iz Bocvane.
Protokoli lečenja su se menjali, a kao spasonosno rešenje lekari su videli u novim lekovima koji se sada daju pacijentima u prvih pet dana od pojave simptoma korone – "molnupiraviru" i "paklovidu". U Srbiji je pravilo takvo da pacijent sa simptomima kovida 19 prvo ide u kovid ambulantu, a ukoliko ima teže simptome, upućuje se u trijažni centar zavoda ili bolnice. Oni procenjuju da li je potrebno da se osoba hospitalizuje.
Odlučuje Krizni štab, usvaja Vlada Srbije
Kada se pojavila korona u našoj zemlji, formiran je i Krizni štaba za borbu protiv kovida 19, koji broji 28 članova. Tu se nalaze lekari iz različitih oblasti medicine, ministri, funkcioneri vlade... Predsednica štaba je premijerka Ana Brnabić, a zamenik dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Oni donose preporuke za borbu protiv kovida 19, a usvaja ih Vlada Srbije.
Konferencije za medije Kriznog štaba su svakodnevno prenošene putem elektronskih medija, gde je saopštavana trenutna situacija s koronom i gde se odgovaralo na sve nedoumice koje su mučile građane Srbije. Vremenom je ukinut direktan prenos ovih konferencija pa se sada posle sastanka štaba jedna osoba obrati putem medija kako bi saopštila nove odluke ovog tela. Odluke štaba nisu uvek dočekivane s odobrenjem, a najveće kritike mesecima je upućivalo Udruženje "Ujedinjeni protiv kovida".
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com