Jedan od dosadnijih filmova u istoriji kinematografije
Film koji traje dva i po sata, a ima radnju za efektnih 15 minuta. Neko je tu hteo da se poigra stvaranjem umetnosti, pa je "epopeju" o uzdizanju i padu misterioznog naftnog magnata, u tumačenju Danijela Deja Luisa, napravio želeći da bude Vilijem Šekspir, Akira Kurosava ili Kenet Brana. Umesto da je snimio "muški film", koji bi se sviđao bar bušačima "crnog zlata" u zabitima okeanskih platformi...
Pratimo sudbinu Danijela Plenvjua od 1898. godine, kada je bio samo mali tragač za zlatom u bespućima SAD, pa do 1927. godine, kada već tone u moralno i vremensko posrnuće. Usput promiču njegov gluvi sin, lažni i stvarni crkveni proroci, izgubljena braća... A jedna od posebnih karakteristika filma je i upadljiv nedostatak iole bitnih ženskih likova, što može da izazove svakakve sumnje, pogotovo kada se u obzir uzmu nagrade za koje je ovaj film konkurisao.
Budenbrokovi, Karamazovi i Korleonovi na jednom mestu... Smuti, pa prospi.
Pretenciozno, prazno, žali-bože-vremena i novca za bioskopsku kartu.
Đorđe Mijušković