Tokom prethodne, 2021. godine, 1.389 osoba obratilo se Savetovalištu za brak i porodicu, koje se nalazi pri beogradskom centru za socijalni rad, a najveći broj njih potražio je pomoć stručnjaka zbog problema u partnerskim odnosima. Neki su zbog psihičkog ili fizičkog nasilja u braku ili nepremostivih razlika u vrednostima, karakterima ili pogledima na vaspitanje dece već počeli da razmišljaju o razvodu, drugi se nalaze usred brakorazvodne parnice, a treći nisu u stanju da sami ostvare komplikovane odnose s decom koji nastaju nakon razvoda.
- Osnovna delatnost našeg savetovališta jeste savetodavni i psihoterapijski rad koji je namenjen Beograđanima. S obzirom na to da su nam u fokusu brak i porodica, mi pre svega radimo sistemsku porodičnu terapiju s porodicama, parovima i pojedincima. Pored toga, radimo i porodičnu medijaciju, kao i medijaciju između maloletnih učinilaca krivičnih dela i žrtava, a posebno smo ponosni na tretman namenjen počiniocima nasilja u partnerskim odnosima, kao i program "Osnaživanje žena protiv nasilja" i novi grupni tretman namenjen adolescentima, koji je s radom počeo u maju prošle godine - ističe Slađana Ivanović, socijalni radnik, porodični terapeut i rukovodilac Savetovalištu za brak i porodicu, podsećajući da su sve usluge koje ova ustanova nudi za klijente potpuno besplatne.
Ivanovićeva dodaje da se svaka treća osoba, koja je tokom prethodne godine potražila pomoć ove ustanove obratila zbog problema s partnerom. Petina njih zatražila je savetovanje zbog roditeljskih dilema, a gotovo isti procenat njih obratio se zbog problema s decom. Najviše osoba u savetovalište je došao samoinicijativno, trećina njih došla je po preporuci centra za socijalni rad, svaka jedanaesta osoba stigla je po preporuci drugih korisnika, a oko pet odsto njih po preporuci drugih terapeuta. Rodna statistika svedoči da su žene te koje tri puta češće traže pomoć bračnih i porodičnih savetnika.
Komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku, koji svedoče da se svaki četvrti brak u Srbiji završi razvodom, kao i da se najviše rastaju parovi u prvim godinama braka, Ivanovićeva primećuje da veliki broj partnera ulazi u brak nespreman na nove životne uloge.
- Za razliku od njihovih vršnjaka u zapadnim zemljama, mlade osobe u Srbiji uglavnom iz porodice porekla prelaze u sekundarnu porodicu, bez prethodnog iskustva samostalnog života. Naviknuti da roditelji brinu o kuvanju, peglanju, spremanju kuće i plaćanju komunalija, veliki broj njih se preko noći nađe u situaciji da u braku uči kako se rade ovi poslovi i da se sa supružnikom (ne) dogovori o njihovoj podeli. Osim toga, velikom broju venčanja kumuje beba, pa mladi praktično preko noći moraju da se prilagođavaju na dve veoma zahtevne uloge - supružnika i roditelja, a da se prethodno nisu dogovorili o podeli roditeljskih obaveza, načinu vaspitanja deteta, postavljanju granica prema porodici porekla... Zbog toga ne čudi da mnogi od njih veoma brzo shvate da ih dele "nepomirljive razlike". Pod posebnim su rizikom oni supružnici koji žive u roditeljskoj kući jer tu neminovno dolazi do mešanja očeva i majki u život mladog bračnog para. Međutim, mnogi parovi traže našu pomoć jer se nalaze pred razvodom zato što ne mogu da postave granice prema porodici porekla - čak iako žive na dve adrese. Zbog toga mi savetujemo da pre braka preispitaju svoje životne stavove, njihove odnose i zajedničke planove - ističe Slađana Ivanović.
Dejan Cvetković, socijalni radnik i porodični terapeut, ističe da je pre pandemije virusa korona između 1.800 i 1.900 klijenata godišnje dolazilo u savetovalište, dok se u 2020. godini taj broj praktično prepolovio.
- Ovaj podatak možemo tumačiti činjenicom da je veliki broj porodica "zamrznuo" svoje konflikte tokom krize izazvane koronom i preorijentisao se na očuvanje fizičkog zdravlja. O tome nam govori i činjenica da manji broj partnera dolazi zbog porodičnog nasilja, iako ovaj fenomen i dalje predstavlja veliki problem u našem društvu. Zbog toga je savetovalište za brak i porodicu pre 12 godina pokrenulo program namenjen tretmanu počinilaca nasilja u partnerskim odnosima kako bi se zaustavilo i sprečilo ponavljanje nasilja. Cilj ovog tretmana jeste da počinioci razumeju šta ih motiviše na nasilno ponašanje, kao i da prihvate odgovornost za svoje postupke, nauče veštine samokontrole ponašanja i promene uverenja koja doprinose održavanju nasilnog odnosa. O uspehu našeg tretmana dovoljno govori podatak da je od 350 nasilnika koji su za poslednjih 12 godina prošli kroz savetovalište, samo pet njih ponovilo nasilje - ističe Cvetković.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com