Procenjuje se da je čak 80 odsto konačne visine deteta genetske prirode, što znači da je u velikoj meri određena pre nego što se dete uopšte rodi.
Faktori koji čine dodatnih 20 odsto uključuju stvari kao što su ishrana, da li majka puši ili ne, pa čak i redosled rođenja.
Opšte je poznato da žene koje puše tokom trudnoće često rađaju bebe sa manjom telesnom masom, ali to se proteže i u detinjstvu.
Studija iz 2014. godine u Brazilu pokazala je da su deca pušača niža u periodu adolescencije, i zanimljivo je da je druga studija pokazala da deca koja puše u uzrastu od 12 do 17 godina, takođe mogu da budu niža od vršnjaka nepušača.
Šoljica mleka dnevno za visinu?
Osim toga, pokazalo se da zapravo postoji nešto u tome da li pijete mleko kako biste postali jaki i visoki.
Kako je objavljeno u "Scientific American", "najvažniji hranljivi sastojak za konačnu visinu su proteini u detinjstvu. Minerali, posebno kalcijum i vitamini A i D takođe utiču na visinu. Zbog toga je pothranjenost u detinjstvu štetna za visinu.
Britanska studija koju je objavio "The Guardian" takođe je pokazala da mlađa braća i sestre rastu sporije, iako to verovatno ima više veze sa nestašicom hrane nego sa stvarnim redosledom rođenja.
Izvor: Prva.rs/Index.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com