Upala sinusa - sinusitis - je zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže sekreta zbog nekog problema s disajnim organima, infekcije ili alergije. Jedan od najuobičajenijih simptoma je bolan pritisak u glavi. Taj bol obično je fokusiran na čelu, posebno oko korena nosa, ali ima tendenciju širenja ka slepoočnicama i ušima, temenu, vratu, kao i preko gornje vilice i zuba. Ali, kako takvu glavobolju razlikovati od drugih - migrene, na primer?
I sinusna glavobolja i migrena spadaju u najčešće tipove glavobolje, a neretko se dešava i da ih ljudi, pa čak i lekari pomešaju, budući da se neki simptomi preklapaju. Bol u glavi i gornjem delu lica u oba slučaja može da bude umeren do izrazito probadajući, koncentrisan u jednoj tački ili da se širi, a može da traje i danima, pa i nedeljama u slučaju hroničnog sinusitisa.
Ipak, neki detalji se razlikuju, a u zavisnosti od njih može ići dijagnoza, pa i terapija.
Drugi simptomi upale sinusa i simptomi migrene
Sinusna glavobolja, za početak, podrazumeva bar još neki simptom upale sinusa kao što je pritisak, osetljivost i/ili oticanje u obrazima, obrvama ili čelu, zapušen nos ili curenje gustog sekreta iz nosa, otežano disanje i gubitak čula mirisa, slivanje sekreta niz grlo i kašalj, malaksalost i umor, povišena temperatura...
Međutim, sinusitis obično nije povezan s mučninom, problemima s mirisima ili povraćanjem, što su prateći simptomi migrene. Takođe, iako bol može da se pojačava naglim pokretima glave, naprezanjem ili promenom položaja, obično se to ne dešava na buku ili jako svetlo, kao što se dešava kod migrene.
Naime, ljudi sa migrenama su, pored bola u glavi, često posebno osetljivi na svetlo (fotofobija) i buku (fonofobija), imaju bol u očima, mučninu, osetljivost na mirise, gubitak apetita, povraćanje, zamagljivanje vida, razdražljivi su...
Okidači na koje treba obratiti pažnju
Okidači su isto potpuno različiti, pa kad tražite uzrok glavobolje, treba ih imati na umu.
Sinusitis se obično javlja nakon virusne infekcije gornjeg disajnog sistema ili prehlade, ali i kao posledica alergijske reakcije, ponekad i devijacijom nosne pregrade, nazalnim polipom ili u retkim slučajevima oslabljenim imunskim sistemom obolelog.
Tačan uzrok migrene nije poznat, ali kao mogući okidači pominju se pojačan stres, vremenske promene, nivo hormona u krvi, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulansi, određena hrana.
Studije navode da migrena spada u neurološka oboljenja i u više od 60 odsto slučajeva je nasledna, dok sinusnu glavobolju može da dobije svako ko se prehladio, "zakačio" grip ili je sklon alergijskim reakcijama koje uključuju otežan rad disajnih kanala.
Na kraju, sinusne glavobolje znaju i da traju znatno duže nego migrene - u slučaju hroničnog sinusitisa čak i više od 12 nedelja, dok migrene traju od nekoliko sati do nekoliko dana.
Terapija
Dok se migrena "leči" lekovima protiv bolova, prevencijom i promenom načina života i ishrane, kod lečenja sinusitisa cilj terapije je prvenstveno da se ukloni konkretni uzrok i kontroliše inflamacija sluzokože.
Ukoliko je uzrok bakterijska infekcija, prepisuju se antibiotici. U slučaju alergije, koriste se antihistaminici, a ponekad, ukoliko je neki morfološki poremećaj u pitanju, jedino rešenje je hirurška intervencija.
Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com