Izložba crteža rađenih neobičnom tehnikom, letrasetom (slova, brojevi, znakovi, raster, simboli) na paus papiru (s minimalnim intervencijama), "Slučaj bliskog susreta" ili, kako je glasio radni naslov "Moji prijatelji i ja", otvorena je i stavljena pod lupu i na uvid znatiželjnoj i maštovitoj publici u galeriji "Singidunum" u utorak, 26. februara.
I zaista neobična ideja, realizovana znalački, ali ipak s neopterećujućom lakoćom. Tehnika recikliranja "crtačkog" materijala, sa svojim prednostima, dražima i gotovo dušom, pretočena- pretvorena u crtež koji ne opterećuje crtačkom veštinom već vodi posmatrača u smeru karaktera, emocija, skoro životnih priča i psiholoških portreta dragih i najdražih ljudi iz najintimnijeg okruženja. Možeš pogledati portret sa distance, gledati ga i videti sve o portretisanoj osobi, i taman kad pomisliš da si shvatio suštinu, postaješ svestan da možeš i ući u njega, još bliže, najbliže, do najsitnijih detalja i, u stvari, tek tu otkriti (pročitati i "pročitati") još štošta - ali šta? E, to već ostavljam vama, da se igrate i uživate, a možda i vi u slučaju bliskog susreta budete portretisani...
Uvodnu reč dala je Zorica Đermanov, kustos galerije:
- Evo nas u bliskom susretu s Ivanom Jovanović, a upoznali smo se i s njenim prijateljima putem crteža, ali crteža putem slova, brojeva, znakova, simbola... a sve to nas je nekako zaintrigiralo i mi moramo s lupom da gledamo šta je ona to htela da kaže...
Izložbu je zvanično otvorila mr Stojanka Đorđić-Nikolić, akademski slikar, mentor Ivane Jovanović:
- Pratim njen rad i mogu da kažem da je Ivana Jovanović relativno skoro završila akademiju, a do sada već ima dosta samostalnih i kolektivnih izložbi, dosta nagrada, dosta učešća u simpozijumima. Ovom izložbom sam prijatno iznenađena, što sam ove portrete videla ovde, a nagovešteno je da treba da ih vidimo tek na magistarskoj izložbi, verovatno u većem formatu. Zato ovu izložbu na neki način smatram intermecom i u njenom likovnom sažimanju i u druženju s ljudima. Znači, malo odvajanja od ateljea i susreti s različitim ljudima i situacijama, raznim pričama, a možete ih čitati i pročitati ako priđete bliže, i tako možete shvatiti i njene emocije i videti malo njenog karaktera, ili njenih emocija prema vama. Tako da portret nije samo portret, prepoznali smo se, liči. Težište nije u onome što se vidi, već u onome što se oseća i misli. Ja joj želim puno uspeha i s ovom izložbom i uživajte.
Sama umetnica obećala je da će onaj ko se prepozna dobiti crtež, ali tek kad se izložba završi, znači, u petak, 7. marta 2008.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić