Naučnici sve češće upozoravaju da dugo sedenje, čak iako redovno radimo vežbe, loše utiče na naše zdravlje. Pri tom nije važno gde sedimo - u kancelariji, školi, u kolima ili kod kuće. Važno je koliko to sati traje.
Nekoliko studija pokazalo je da su oni koji dugo sede skloni gojenju, srčanim bolestima i preranoj smrti.
Jedan od istraživača, fiziolog Mark Hamilton ističe da: "Pušenje i dugo sedenje imaju neke iznenađujuće sličnosti. Obe su globalne pojave i obe su opasne".
Hamilton i njegove kolege u Biomedicinskom istraživačkom centru Penington, u Luizijani, otkrili su da sedenje deaktivira jednu važnu hemikaliju koja sagoreva masti i da ljudi koji sede duže od 6 sati dnevno češće umiru od dijabetesa.
U finansijskoj kompaniji Sejlo, u Mineapolisu, uvek je bilo razloga za čašćavanje, dok je nije posetio doktor Džim Levin, stručnjak za probleme ishrane.
"Čitava kompanija je provodila dane sedeći", kaže Levin.
Njegov savet je bio da se uvedu stolovi sa pokretnim trakama. Koosnivač kompanije, Ejmi Lendžer, bila je iznenađena koliko je lako raditi i hodati.
"Prosto je, kao da hodate i žvaćete gumu", kaže ona.
Džon Folkested, menažer kompnije "Sejlo" dodaje da mu rad stojeći poboljšava koncentraciju.
"Imam problem sa koncentracijom pa mi rad uz kretanje pomaže u tome", kaže Folkested.
Kompanija kaže da su gotovo svi zaposleni oslabili - Ejmi Lendžer za 6 kilograma.
Doktor Levin kaže da kretanje unapređuje zdravlje svake osobe.
"Za svet u kome bi svi zaposleni po kancelarijama bili zdraviji, ovo bi bilo najbolje rešenje", kaže dr Levin.