Mlada u venčanici šeta japanskim vrtom s bidermajerom u ruci dok je prate profesionalni fotografi. U istom vrtu u Kjotu pozira još jedna mlada, ali u kimonu. Lepe su i srećne i osim što su obe poseban dan obeležile u raskošnom vrtu, zajednički im je još jedan izbor – da se na večnu ljubav zavetuju sebi umesto partneru. "Solo venčanja" izuzetno su popularna u Japanu, a ovaj fenomen obrađen je i u jednoj od epizoda popularne američke serije "Seks i grad", u kojoj jedna od glumica govori kako je primorana da proslavlja ljubavne zajednice drugih dok niko ne nazdravlja njenom izboru da voli sebe i posveti se zadovoljenju isključivo svojih potreba. One koje su se udale za sebe obično kažu da žele da se oslone isključivo na sopstvenu snagu. Neke koje imaju uspešnu karijeru kao razlog navode to što ne mogu da zamisle da im život sliči onom koji imaju njihove majke i bake, koje su mnogo toga žrtvovale zarad porodice.
Naime, statistike kažu da je procenat zaposlenih žena u Japanu viši nego ikada ranije, ali da kulturološke norme ne posustaju, što znači da se od supruga i majki očekuje da nose domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pripadnice sologamije smatraju da žene koje uz sve ovo imaju i posao treba proglasiti narodnim herojima, ali da one, priznaju, ne žele da nose toliki teret, koji obično guši posvećenost sebi.
Zbog dvostrukih aršina (mišljenja su da žene po venčanju umesto muškarca dobijaju "veliku bebu") one biraju da se klone braka i usredsrede na posao i sebe.
- Kada se udaju, moje drugarice moraju da se odreknu ličnih potreba. Karijere im neretko stradaju zbog obaveza koje nameće život u zajednici i vođenje domaćinstva dok muškarci nastavljaju da teraju po svome - prenosi svoje utiske o tome kako izgleda brak Amerikanka koja je unajmila dvodnevne usluge agencije kako bi u Kjotu upriličila svoje "solo venčanje".
Ona smatra da žene biraju život uz partnera jer se osećaju ranjivo kada su same. Ali sociolozi koji izučavaju brak demantuju takve stavove nastale iz, kažu, potrebe za opravdanjem sopstvenog izbora. Oni kažu da ponajmanje ranjivog ima u ženama koje uspešno razvijaju nekoliko polja, uključujući posao i decu, što je slučaj i sa onima koje biraju da to ne rade. S druge strane, kažu da je mali procenat onih koje su odabrale da se ne udaju, već brak odlažu i čekaju pravi trenutak i odgovarajuće okolnosti koje se nikada ne nameste.
Koji god da su uzroci sologamije, ovaj trend raste i kulminira u zaključku žena da, kada dvoje ljudi imaju potrebu da uzajamnu ljubav i posvećenost krunišu venčanjem, onda i one treba da urade isto – da se zavetuju na posvećenost sebi. Do sredine devedesetih tek jedna od dvadeset žena u Japanu nije se udavala pre pedesete godine da bi do 2015. godine neudata bila svaka sedma žena. Ove statistike potpomogle su nastajanju agencija koje se isključivo bave samostalnim venčanjima. Angažuju ih žene širom sveta koje dolaze u Japan da obuku venčanicu, prošetaju vrtom i vrate se kući sa snimkom ceremonije i foto-albumom, a nakon večeri provedene u hotelu gde im je upriličena svečana večera. S agencijama su se povezali i klubovi koji nude večeri "singl karaoka", a cvetaju i restorani uređeni za one, kako žene tako i muškarce, koji žele da večeraju sami. Potom su počeli da niču i stambeni kompleksi namenski građeni za osobe koje same iznajmljuju ili kupuju stan.
Kada je glas o organizovanju posebnog dana za mladu bez mladoženje počeo da se širi planetom, "Njujork tajms" je napravio reportažu o devojci u tradicionalnoj japanskoj nošnji na solo venčanju. Ceremoniji je prisustvovala njena najbolja drugarica, inače majka dvoje dece koja je u braku desetak godina. Ona je tada rekla da njih dve veže to što su iste i što se odlično razumeju. Obe su srećne jer rade ono što žele u životu. Ona uživa u svakom trenutku koji može da provede sa svojom porodicom, dok njena drugarica uživa u crtanju karikatura.
- Volim svog muža i decu i želim da imam dovoljno slobode da s njima uživam - rekla je Kajoko, dok je mlada Kaori rekla:
- Volim svoj posao i slobodu koju imam da mu se posvetim. I to bi, valjda, trebalo da bude esencija života, u bilo kojoj formi – singl ili bračnoj zajednici.
Naposletku, sologamija ne znači da one koje su se udale za sebe moraju da ostanu same. To je, kažu, obaveza da budete verni sebi i ostanete svesni ličnih potreba jer postoje koristi od samoposvećenosti, pre svega kroz potvrđivanje sopstvenih vrednosti što, tvrde, vodi do srećnijeg i ispunjenijeg života.
Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Freepik.com