Bend je ovoga puta bio oprezan pa je sprečena situacija kakva se desila pre dve godine kada su, prilikom promocije poslednjeg albuma, ambiciozno zakazana četiri koncerta u istom prostoru, a već na prvom je bilo praznih mesta. Sada greške nije bilo: jedan nastup, dobro izreklamiran, dodatno pominjan zbog promene termina, pa još i solidan broj besplatno podeljenih karata u petak u „Idei“ i kao rezultat – pun Sava centar uključujući i stajanje.
Publika u kojoj su, između ostalih, bile i voditeljke Suzana Mančić i Dragana Katić, lagano se zagrejala uz uvodnu baladu „Starac i more“ a onda je krenula serija dobro poznatih hitova mahom iz druge polovine osamdesetih uz svežije začine kao što je „Ne lomi me“ ili evrovizijska „Lejla“ uz koju su svi poustajali.
Krio je Hari goste uoči koncerta i na scenu onda izveo poker manjih ili većih iznenađenja. Talentovanu Danku Pavlović novopečeni deda već duže vreme promoviše izvodeći sa njom stari duet svojevremeno snimljen sa Tajči „Sedamnaest ti je godina“ a u mlađu gardu je stao i Dženan Lončarević koji se pridružio u redovnom hitu na njegovom klupskom repertoaru „Kad dođe oktobar“.
Mnogi su se ponadali uz prve taktove „Ja ne pijem“ da će uz Harija, baš kao i u studiju, zapevati Haris Džinović i želja im se ispunila a ženski tas na vagi je ovoga puta bila Merima Njegomir. „Ne mogu ti reći šta je tuga“ za nju svakako nije, kao za Ninu Badrić, bio (uspešan) eksperiment već pop-sevdalinka kojoj boja njenog raskošnog glasa savršeno pristaje.
Jasno je bilo da je „Prsten i zlatni lanac“ samo onaj prvi, „forme radi kraj“ i da će se u Sava centru još svirati i pevati. Prevario nas je, međutim, ubrzo osećaj jer se činilo da je setni medli „April u Beogradu/Sarajevo, ljubavi moja“ predviđen za fajront ali je publika ponovo vratila bend na bis.
„Idi, idi“, pa mnogima najdraža sa još uvek aktuelnog albuma „Sreća“ – „Tvoje je samo to što daš“ i tek posle „Ostavi suze za kraj“ on je i stigao.
Dva i po sata ispunjena hitovima, nešto je ipak zafalilo. Nastup je, s obzirom, na specifičan povod, mogao da ima neku specifičniju, možda hronološku koncepciju sa „kambekom“ hita koji im je otvorio vrata slave, „Ne bi te odbranila ni cijela Jugoslavija“ – ovako, bio je to (samo) još jedan njihov dobar beogradski koncert.
Milan Ćunković