Svetlost je značajna za svaku ćeliju u našem telu. A ako dobijemo dovoljno svetlosti sat vremena nakon buđenja, svaka ćelija i svaki neuron se postavljaju u skladu s tim.
Dovoljno je i deset minuta hoda na jutarnjoj svetlosti i od ovakve šetnje ne bi trebalo da vas odvrati ni loše vreme. Čak i prigušeno i oblačno dnevno svetlo više znači nego unutrašnja rasveta.
Optimizacija cirkadijalnog ritma
Naša osetljivost na svetlo je najniža kada se probudimo.
Brojne studije su pokazale da način na koji provodimo prvih sat vremena od buđenja može da poveća ili smanji šanse za dobar san.
Jutarnje svetlo govori sloju neurona iza naših očiju da je vreme da krenemo, a ujedno i smanjuje proizvodnju melatonina - hormona zbog kog se osećamo pospano i koji nam pomaže da spavamo noću.
Ali, udar jutarnjeg svetla takođe "javlja" kortizolu da nam preplavi telo, da nas probudi, da nam da energiju i osnaži nas.
U idealnom slučaju, nekoliko minuta jutarnje šetnje trebalo bi da prođe bez naočara za sunce, osim ako nije baš vedar dan.
Jutarnja svetlost takođe podstiče telo da proizvodi serotonin, hemikaliju koju proizvode nervne čelije zbog koje se osećamo dobro.
Serotonin reguliše koliko dobro spavamo, a kasnije se pretvara u melatonin koji nam je potreban da bismo čvrsto spavali. Iako deluje čudno, rana jutarnja šetnja je najbolja stvar koju možemo da učinimo da poboljšamo san.
Poboljašava zdravlje srca i krvnih sudova
Jutarnja svetlost ima puno potencijala i može da učini mnogo više od toga što će da nas razbudi i pomogne nam da zaspimo.
Ranojutarnja šetnja takođe štiti srce. Nedavna studija kaže da jaka svetlost može da zaštiti i poboljša kardiovaskularno zdravlje jačanjem specifičnog gena koji jača krvne sudove i smanjuje rizik od srčanog udara.
Naučnici su već uočili vezu između svetlosti i srčanih bolesti, pa su primetili veću učestalost srčanih udara tokom zimskih meseci.
Ova studija je otkrila i da su učesnici koji su bili 30 minuta na intenzivnom svetlu između osam i po i devet sati, pet uzastopnih dana, imali povišene nivoe proteina zvanog PER2.
Ovaj protein je ključan za postavljanje cirkadijskog ritma, poboljšanje metabolizma i jačanje krvnih sudova. Ranije verzije istog eksperimenta na slepim miševima otkrile su da jako svetlo nema nikakvog efekta, što pokazuje da ključnu ulogu imaju naše oči.
Podstiče metaboličko zdravlje
Studija iz 2012. godine pokazala je da su žene koje su svakog dana u osam ujutro brzo hodale 45 minuta, bile aktivnije u drugom delu dana. Takođe su manje reagovale na slike hrane.
Ovo je bio jedan od prvih izveštaja koji je utvrdio da nas vežbanje puni energijom, a istovremeno potiskuje naš apetit.
Pojedini istraživači misle da jedemo manje nakon vežbanja jer žustri pokreti podižu telesnu temperaturu i aktiviraju neurone hipotalamusa, koji nam pomažu da kontrolišemo unos hrane. Kao što jedemo manje kada je napolju toplo, tako jedemo manje kada nam se telo zagreje hodanjem.
Ali, novija teorija tvrdi da jedemo manje nakon što smo aktivni zbog hormona zvanog faktor diferencijacije rasta 15 (GDF-15), koji telo proizvodi kada se krećemo. Dva sata kretanja mogu da prouzrokuju peterostruko povećanje nivoa GDF-15.
Istraživači znaju da GDF-15 potiskuje apetit kod glodara i majmuna i sada istražuju njegove efekte na ljudskim bićima, piše "Mind Body Green".
Izvor: N1/24sata.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com