Razgovaramo sa pokrajinskom sekretarkom za finansije Smiljkom Jovanović, koja nam je objasnila na koji način se odgovorno vodi budžet građana Vojvodine, koji danas iznosi 89 milijardi dinara, i kako se dolazi do „titule“ nekog ko je četvrti put zaredom dobio pozitivno mišljenje Državne revizorske institucije za konsolidovani finansijski izveštaj završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.
Finansije su vrlo precizan i, da kažemo, strog resor u kojem nema prostora za velike greške, a opet se razlikuje od politike do politike. U kojoj meri postoji kreativnost i izvesna sloboda upravljanja koja donosi vidljive rezultate?
- U svim sistemima – efikasno, predvidivo i kontrolisano izvršavanje poslovnih procesa podrazumeva utvrđena pravila i procedure. Dakle, organizacija svakodnevnog obavljanja niza finansijskih operacija zahteva dobro definisane procedure, a cilj je da se rizik greške svede na minimum. Utvrđena pravila rada su važna za svaki poslovni sistem, a za upravljanje javnim sredstvima ova pravila, po prirodi stvari i odgovornosti, moraju biti jasna i stroga. Tako gledano, najveći deo vremena našeg rada jeste upravo „hod po stazama koje su trasirane i uredno obeležene“. Kreativnost u tom delu jeste kako taj rad unaprediti, poboljšati i učiniti efikasnijim. I na tome se stalno radi. To nikako ne znači da se u svakodnevnom radu ne nailazi na probleme za koje ne postoje već gotova i poznata rešenja. U takvim situacijama okupljamo se da bismo mapirali problem i odredili korake i pravila njegovog rešavanja. A sva naša rešenja traže se u zakonskom okviru. To su nam i granice i putokazi. Kada me pitate o kreativnosti i slobodi upravljanja, ja to vidim opet kroz prizmu timskog rada. Predsednik Pokrajinske vlade, po opisu radnog mesta, da tako kažem, daje uputstva i posebna zaduženja nama koji smo članovi Vlade i usklađuje naš rad. Zahvaljujući znanju i iskustvu, a moje ubeđenje je i – pre svega onome što je njegova priroda – zapamtila sam reči gospodina Pastora, koji je, kada ga je predlagao za mandatara, rekao da je „čovek sa ljudskim licem“ – predsednik Mirović je svih ovih godina, to je moje iskustvo, imao i smirenosti i mudrosti i strpljenja da nas sve dobro čuje i da koordinira donošenje svih važnijih odluka. Put do usaglašavanja stavova uglavnom nije lak, ali je neophodan jer su jasno definisani i usaglašeni ciljevi pretpostavka i temelj uspešne realizacije. A „arhitektura“ pokrajinske administracije i njenog delovanja svih ovih godina bila je utemeljena pre svega na dobroj koordinaciji predsednika Pokrajinske vlade.
Za samo dve godine uspeli ste na vodećoj rukovodećoj funkciji za javne finansije u Vojvodini da stabilizujete finansije, uvećate budžet, smanjite javni dug i dobijete prvi u Srbiji pozitivno mišljenje Državne revizorske institucije za konsolidovani finansijski izveštaj završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine. Za samo šest godina uspostavili ste standard i Pokrajinska vlada ima četiri godine zaredom istu „titulu“ – uredne finansije sa dobro planiranim i realizovanim budžetom.
- Da. Od izveštaja o reviziji završnog računa budžeta AP Vojvodine za 2018. godinu – četiri godine uzastopno dobijamo pozitivno mišljenje Državne revizorske institucije. Kada smo povodom revizije završnog računa za 2018. godinu dobili mišljenje Državne revizorske institucije bez primedbi, bilo je to prvi put da je ta institucija, otkada postoji, a formirana je 2005. godine, dala potpuno pozitivno mišljenje za finansijski izveštaj vlasti koju čine lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Od tada smo svake godine predmet revizije DRI i svi izveštaji o završnim računima Pokrajine bili su pozitivni. To je dostignuti standard koji treba održavati. A prostora za unapređivanje uvek ima, jer ovo nije statičan sistem. Država Srbija radi konstantno na reformi javne uprave i unapređenju javnih finansija. To su procesi vezani za efikasnije upravljanje kapitalnim ulaganjima, redefinisanje i unapređivanje fiskalnih pravila, digitalizaciju poslova uprave i drugo. Sve ove procese i mi na lokalnom nivou pratimo i sprovodimo i prilagođavamo svoj poslovni sistem.
Danas je pokrajinski budžet veći za 26 milijardi dinara od trenutka kada je Pokrajinska vlada predvođena predsednikom Mirovićem stupila na funkciju 2016. godine? Na koji način je to postignuto budući da je realizacija pokrajinskog budžeta ovih godina bila potpuna? Kako se novac koji je uredno planiran i utrošen na projekte uštedi za šest godina?
- Dobri rezultati rezultat su više faktora. Prvo, mere konsolidacije javnih finansija države i ekonomske mere Vlade Republike Srbije sprovedene u prethodnom periodu za rezultat su imale jasne rezultate: rast profitabilnosti privrede i veću zaposlenost. Rast budžeta svih prethodnih godina posledica je upravo navedenih pozitivnih pokazatelja. Rast zaposlenosti i profitabilnosti privrede je, logično, u većem obimu punio budžet poreskim prihodima. Evo jasnog pokazatelja: 2016. godine poreski prihodi pokrajinskog budžeta iznosili su 11,2 milijarde dinara, a 2021. godine 22,5 milijardi – to je udvostručen rezultat. Takođe, svih ovih godina radilo se na realizaciji ideje koju je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović promovisao od početka prvog mandata, a to je – okupljanje oko velikih infrastrukturnih projekata. Ova ideja podrazumeva da za veća ulaganja u kapitalne projekte obezbedi finansiranje sa više nivoa – iz budžeta Republike Srbije, budžeta opština i gradova i pokrajinskog budžeta. Jedan od takvih projekata je izgradnja nove zgrade Radio-televizije Vojvodine. Ova ideja realizovana je svih prethodnih godina, a u planu su i velika zajednička ulaganja sa opštinama i gradovima na teritoriji AP Vojvodine u mnogim oblastima (od prečistača otpadnih voda do opremanja indsutrijskih zona i sl.). U narednom periodu je planirano da zajedno sa Gradom Novim Sadom finansiramo izgradnju novog pešačkog mosta i uređenje Almaškog kraja. Ako sve ovo treba da sumiram u par reči, onda bih rekla da je pre svega dobro odmerenim makroekonomskim merama stanje konkurentnosti i zaposlenosti privrede znatno poboljšano, te da je to ključni razlog rasta i dobrog punjenja budžeta. Ne manje značajno je i dobro i domaćinsko upravljanje javnim sredstvima, koje se ogleda u realnom i objektivnom planiranju i jasno definisanim i usklađenim prioritetima i ciljevima sa mogućnostima finansiranja. Sve to zajedno dovelo je do toga da se planirani projekti realizuju i da do sada nije bilo problema da se finansiraju, završe i, što je najvažnije, stave u funkciju javnih potreba zbog kojih su i realizovani.
Kako je izgledalo vođenje politike zaduživanja Pokrajine u proteklih šest godine?
- Poznato je da je jedan od prvih zadataka koje smo sebi postavili nakon što je 2016. godine preuzeto upravljanje pokrajinskom administracijom bila konsolidacija javnih finansija, a pre svega javnog duga i to smanjenjem troškova zaduživanja i uspostavljanjem ravnomernijeg opterećenja budžeta u periodu otplate. To nam je omogućilo da se svih narednih godina pažljivim odmeravanjem zadužujemo za jasno utvrđena prioritetna ulaganja (u zdravstveni i vodoprivredni sistem, modernizaciju protivgradne odbrane i drugo). Takođe, uvek kada su rezultati, odnosno naplata javnih prihoda, bili bolji od očekivanih, slobodan finansijski prostor usmeravali smo u prevremenu otplatu javnog duga, tako da je ukupan javni dug permanentno smanjivan. Evo jasnog pokazatelja za to: sredinom 2016. godine neotplaćena glavnica javnog duga iznosila je 8,1 milijardu dinara, a projektovana kamata po ovom zaduženju bila je 1,1 milijardu dinara (što je ukupno 9,2 milijarde). Na kraju 2021. godine stanje javnog duga iznosi ukupno 5,2 milijarde dinara (glavnica 5 milijardi dinara i projektovana nedospela kamata 223 miliona dinara). Osim toga, treba napomenuti da sva nova zaduživanja su bila sa izuzetno sa niskim kamatnim stopama u rasponu od 1,26-1,79%. To je više nego jasan rezultat vođenja politike zaduživanja u prethodnih šest godina.
Koliko se može dodatno meriti kvalitet života kroz sektor finansija, u ovom slučaju kroz rad Pokrajinskog sekretarijata za finansije?
- Resor finansija više je, da tako kažem, neophodan posao koji mora da prati ono što su poslovi drugih resora: obrazovanja, kulture, zdravstva, socijalne politike i tako dalje. U tom smislu, doprinos nije naročito vidljiv konkretnim finansijskim podrškama, jer to i nije uloga ovog organa. Uspeh našeg rada meri se vođenjem javnih finansija na način koji omogućuje sigurnost, stabilnost i predvidivost svih ulaganja iz pokrajinskog budžeta. To je ključna i osnovna uloga ovog organa. Osim toga, Pokrajinski sekretarijat za finansije sprovodi i jednu od politika Pokrajinske vlade, a to je podrška svim subjektima koji apliciraju i dobiju donatorsku pomoć Evropske unije. Cilj ove politike jeste da se povećaju apsorpcioni kapaciteti subjekata sa teritorije AP Vojvodine u povlačenju sredstava pomoći EU, tako što im se iz pokrajinskog budžeta dodeljuju sredstva koja bi, prema pravilima za dodelu razvojne pomoći EU, morali da obezbede kao sopstveno učešće. Ova aktivnost sprovodi se već deset godina (od 2012. godine). Od 2016. godine dodeljeno je ukupno 618,5 miliona dinara ove podrške. U ovoj godini je planirano 200 miliona dinara za ovu namenu. Po prvom konkursu, koji je raspisan na 100 miliona dinara, upravo zaključujemo ugovore i dodeljujemo sredstva, a drugi konkurs, takođe u iznosu od 100 miliona dinara, biće otvoren do sredine oktobra. Na ovaj način nastojimo da pristup ovim sredstvima omogućimo najširem krugu subjekata i uskladimo sa dinamikom odobravanja razvojne pomoći Evropske unije po pojedinim programima, odnosno pozivima. Takođe, trudimo se da kroz budžetiranje unapredimo i rodnu ravnopravnost. Rezultati tog truda su prepoznati. Prema izveštaju o sprovođenju cilja održivog razvoja – koji meri udeo zemalja sa sistemima za praćenje i izdvajanje javnih sredstava za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – od 69 zemalja koje su podnele izveštaj za 2020. godinu samo 19% njih uspešno sprovodi ovu praksu. Među njima je i Srbija, a pokrajinska administracija dala je značajan doprinos ovom rezultatu.
Kakav je odnos politike i finansija u praksi – da li aktuelna politika diktira budžet i organizaciju finansija ili uredne finansije omogućavaju uspešno vođenje politike u korist građana Vojvodine?
- Rekla bih da je na oba pitanja odgovor pozitivan. Aktuelna politika uvek diktira budžet jer je budžet po definiciji i politički akt kojim se realizuju prioriteti izabranih predstavnika vlasti. Finansije uvek moraju biti manje ili više dobro organizovane, da bi pratile i kontrolisale hiljade i hiljade transakcija dnevno i to je predmet organizacije, a ne politike. U svakom slučaju, dobro organizovane i uredne finansije, koje su u stanju da pruže relevantne podatke donosiocima odluka, rukovođene načelom realnosti u planiranju, doprinose uspešnijem sprovođenju prioriteta koji su stvar i ekonomskog, ali i političkog odlučivanja.
Predstavili smo Vas kao ženu koja drži pokrajinske finansije u svojim rukama. Koliko je to teško uskladiti sa privatnim životom i obavezama s obzirom na to da su žene uvek stub porodice?
- Nije teško, zato što sam uvek imala oslonac, utočište i podršku u porodici. Zahvalna sam na ovoj prilici, imam dobar tim saradnika i stižem sve uz dobru organizaciju. Svako tu pomalo trpi, ali takav je život. Deca su mi odrasla, imaju svoje porodice i oni su moj lično najveći i najvažniji uspeh u životu jer mislim da su na pravom putu.
Ko je Smiljka Jovanović?
- Moji roditelji su došli u Vojvodinu početkom šezdesetih godina iz jednog malog planinskog sela Mračaj pored Kupresa. Bila sam, a i ostala, pravi „štreber“ što se tiče obaveza. Posle završenog Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu radila sam raznovrsne poslove, prvo kao inspektor SDK, zatim u finansijskoj policiji, potom u internoj reviziji u banci, u poslovima osiguranja i sada u javnim finansijama. Takođe, nastavila sam kontinuirano usavršavanje, prvo Poreska specijalizacija na Pravnom fakultetu u Beogradu a kasnije još pet licenci iz oblasti računovodstva i revizije. Nije bilo lako uklopiti poslovne obaveze i porodični život, ali sve se stigne kada se porodica voli i imate podršku. Imam dvoje uspešne dece, ćerku i sina, uskoro ću se ostvariti i kao baka i tome se jako radujem.
Šta lično volite?
- Poznato je da političari vole da pevaju, pa i ja, pevam u crkvenom horu od 2013. godine u crkvi na Klisi, gde živim. Godine 2016. imenovana sam za pokrajinskog sekretara za finansije, kao prva žena na toj funkciji. Finansije su krvotok svake organizacije pa tako i Pokrajine. Od formiranja DRI u Srbiji prvi smo dobili pozitivan izveštaj za konsolidaciju finansijskih godišnjih računa, i već četvrti put imamo pozitivno mišljenje te institucije. Saradnja sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem je izuzetna, zajedno i odgovorno vodimo finansije, i za finansijske odluke nemamo politički stav, nego zakon. Sve ovo govori da volim i da radim. Ono što mene lično najviše opušta jeste gajenje cveća, volim dobar film i knjigu, volela bih da planinarim, ali to ne stižem.
Šta biste poručili za kraj?
- Treba tražiti lepotu i dobrotu u sebi i oko nas. Rad, red i disciplina uvek na kraju daju rezultat, samo sve to treba začiniti dovoljnom dozom ljubavi.
Izvor: vojvodjanskevesti.rs
Foto: Privatna arhiva