Ambijentalna temperatura u značajnoj meri utiče na ljudski organizam. Posebno ektremno niske ili sada aktuelne, ekstremno visoke.
Prof. dr Tomislav M. Jovanović, klinički fiziolog, objasnio je da visoka temperatura ambijenta, uz direktne uticaje sunčevih zraka, povećava telesnu temperaturu tela snažno aktivirajući mehanizme termoregulacije u cilju očuvanja normalne temperature tela. Iz tih razloga nastaje niz alarmantnih reakcija u organizmu.
- Menjaju se kardiovaskularne funkcije. Nastaje snažna vazodilatacija krvnih sudova, primarno u koži, otvaranjem posebnih krvnih sudova prisutnih u koži i ne u svim njenim delovima, tzv. arterijsko venskim anastomozama. Time velika količina krvi prisutna u koži značajno iznad njenih potreba čini veliku površinu razmene viška toplote u organizmu sa spoljašnjom sredinom. Time se aktivira proces znojenja, kondukcije i isparavanja - kaže on.
Posledično, dodaje doktor, nastaje pad krvnog pritiska uz aktiviranje regulatornih mehanizama u cilju sprečavanja redukcije protoka krvi, primarno u mozgu a onda i drugim vitalnim organima. Nastaje i porast srčane frekvence.
- Za svaki sat boravka u uslovima ekstremne temperature, znojenjem se gubi oko 0,7 l vode bogate natrijumom. Gubitak soli pokreće hormonski mehanizam sprečavanja gubitka natrijuma, te u procesu aklimatizacije na visoku temperaturu ambijenta nastaje redukcija u znoju količine natrijuma - navodi on.
Dodaje da "uz mehanizam žeđi i pijenja vode hipotalamo hipofiznom osovinom se utiče i na funkciju bubrega".
- Proces isparavanja direktno zavisi od ambijentalne vlažnosti. Visoka vlažnost u visokoj temperaturi smanjuje stepen isparavanja, povećavajući količinu znoja koja može da se poveća i do 2 litra po satu provedenom na visokoj temperaturi. Ubrzano disanje nastalo u tim uslovima, takođe povećava količinu, disanjem izbačene vodene pare kao način gubitka toplote. Smanjen cirkulacijski volumen, uz činjenicu poznatu iz fizike da se sa porastom temperature tela smanjuje količina raspoloživog kiseonika u krvi pa i u tkivima - ističe doktor.
Dr Jovanović napominje da nakon desetak dana boravka u ambijentu sa ekstremnim teperaturama nastaje adaptacija organizma i evidentno smanjenje simptoma na registrovanih na početku.
- Smanjenje količine vode u organizmu povećanim njenim gubitkom u cilju odavanja viška toplote i sprečavanje pregrejavanja organizma smanjuje kapacitet termoregulacije sa pojavom glavobolje i nelagodnosti - naglašava on.
Porast telesne temperature na vrednosti od 41 stepen celzijusa stvara ozbiljne probleme.
- Intezitet glavobolje se povećava, nelagoda prelazi u psihomotornu nemir, a dalji porast temperature sa izraženom tahikardijom i paradoksalnim bledilom kože i pojavom kolapsa i gubitka svest uz pojavu i grčeva. Tretman ovakvog stanja je uklanjanje sa mesta direktnog uticaja sunčevim zracima u provetren prostor i nadoknada tečnosti. U uslovima žiotne ugroženosti i parenteralno - ističe on.
Oblačenje i ishrana
Odgovarajući na pitanje kako sprečiti negativne pojave, dr Jovanović naglašava da je neophodno izbegavati direktne uticaje sunčevih zraka i izloženost visokim temperaturama.
- Takođe, adekvatnim oblačenjem odeće koja posebno ne izaziva znojenje, koja je dobar provodnik toplote i obezbeđuje nesmetano isparavanje znoja (lagani pamuk i drugi prirodni materijali). Ishranu prilagoditi visokoj temperaturi, nikako bez soli, lagani obroci bez hrane koja ima visoki termodinamični efekat i koja dodatno zahteva povećani protok krvi u nivou digestivnog trakta, uz značajno obimniji unos tečnosti koji mora biti nešto veći od obima gubitka - napominje on.
Unos vode
Kada je reč o unosu vode, doktor preporučuje čistu vodu, vodovodsku ili flaširanu mineralnu vodu.
- Ako se uzme u obzir navedeni podatak o obimu gubitka, uz dodatak o gubitku vode preko bubrega mokraćom koja je obavezna zarad očuvanja funkcije bubrega (endogena voda i voda per os da učine oko minimum 1,5 l mokraće u toku dana) i preko stolice, onda su brojke oko dva do tri litra dnevno, uzimajući pri tome i unos vode preko hrane. Voće, povrće i hrane za obrok (supe, čorbe) - ističe dr Jovanović.
Tokom "tropskih" dana posebno su ugroženi deca, stariji, osobe sa kardiovaskularnim bolestima i gojazni.
Govoreći o unosu vode, kaže da je pre izlaganja visokim temperaturama, "izvan osećaja žeđi", potrebno uneti minimum dve čaše vode (2x200 ml).
- Vode ambijentalne u uslovima stanovanja sporo u malim gutljajima (prehidratacija), ohlađenu vodu poneti sa sobom ili u društveno opravdanim uslovima koristiti vodu ohlađenu na temperaturi 12-15 stepeni Celzjusa piti velikim gutljajima ili često po male količine zarad stvaranja eliminacije osećaja žeđi vlaženjem usne duplje i ždrela hiposmoalnom hladnom tečnošu (hidratacija), i naravno po uklanjanju iz uticaja visoke temperature uneti vodu do utoljenja osećaja žeđi istim tipom vode (rehidratacija) - kaže on.
U mnoštvu posebnih napomena značajno je istaći da do gubitka vode, u neznatno manjem obimu, dolazi i u toku boravka u vodi, rekreativno ili takmičarski (na primer, za jednu utakmicu vaterpolisti izgube oko 2 litra vode), i naravno u zatvorenom prostoru sa kondicioniranim vazduhom ili bez klima uređaja, navodi dr Jovanović.
Deca i stariji
Kada je reč o deci, i pored toga što je procenat vode zanačajno veći od odraslih, odnos između telesne površine i telesne mase (težine) specifičan za najranije doba ubrzava gubitak vode, još uvek su nesazreli termo regulacijski mehanizmi i značajno je veća osetljivost centralnog nervnog sistema na povišenu teperaturu.
- Zato su roditelji u obavezi da onemoguće decu, posebno u najranijem uzrastu, direktnom uticaju sunčevih zrakova ili boravka u ambijentu sa visokom temperaturom uz neprestanu hidrataciju i adekvatnu ishranu - ukazuje doktor i napominje da je osećaj žeđi izraženiji kod ovog uzrasta.
Starije osobe, dodaje, karakteriše niz pridruženih bolesti, procentualno značajno manji sadržaj vode (smanjenje količine vode je krucijalni faktor starenja) i značajno niži nivo osećaja žeđi.
- Ako se tome doda i socijalni elemenat, onda starijim treba savetovati da u svakoj prilici popiju i čašu vode i preko osećaja utoljenja žeđi. Tahikardija, poremećaj srčanog ritma, smanjeni protok krvi i nivo okisgenacije mogu izazvati ozbiljne kardiovskularne probleme, neretko i letalne - upozorava on.
Masno tkivo kod gojaznih je siromašno vodom, pa je kod ovih osoba procenat vode značajno niži.
- To znači da gubitak vode u manjoj meri može izazvati teške posledice do fatalnih koje se, nažalost, neretko i dešavaju. Ako se pri tome doda i činjenica o načinu življenja upravo gojaznih (hrana i piće), problem je izraženiji - ukazuje doktor.
Adaptiranost organizma na visoke temperature i socijalne aktivnosti stanovnika koji su životno vezani za područja sa visokim temperaturama, najšeće niskom vlažnošću vazduha uz poseban habitus, je učinio i poseban psihosomatski tip ovih ljudi.
- Značajno manje gojaznih, sa većom smrtnošću odojčadi, manjom eksplozivnom snagom, a većom izdržljivožću i značajnom manjom suicidnošću. Na kraju, nije li povišena temperatura i odlasci da se jedan period svog slobodnog vremena provede upravo u takvom ambijentu i podstrek za lučenje hormona sreće – endorfina, koji se značajno manje luči u jesenjim i zimskim meceima i pogotovo u područjima sa jasko niskom klimom i psihomotaskim karateristikama potpuno suprotnim od prvo navedenih - zaključuje prof. dr Tomislav M. Jovanović.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com