U banci ima milione, "porše“ automobile koje poseduje prestala je da broji posle četvrtog, skupocen nakit i haljine dobija na svakom koraku, gradi velelepnu kuću u San Dijegu. Sve to, međutim, ne čini Jelenu Janković srećnom, koja najveću radost pronalazi na skroz drugoj strani - u ljubavi, ali i zdravlju bliskih joj ljudi.
U emotivnoj ispovesti za "Novosti“, posle poraza u dublu na Vimbldonu, bivša kraljica ženskog tenisa i jedna od najboljih igračica planete u poslednjoj deceniji, otvorila je dušu pokazavši na ruci zlatni "kartije“ prsten koji je dobila sat vremena pre našeg razgovora.
Sparing partner Serene Vilijams, Saša Bajin, rekao je da vas je video pre nekoliko dana kako nosite 25 krofni? - Sreo me je, istina je. Išla sam iz supermarketa, nosila sam stvari da jedemo. Iznajmile smo kuću ovde u blizini, i nikako da ostanem malo duže na Vimbldonu pa i da iskoristim prednosti toga. Tek, videla sam u prodavnici paketiće sa krofnama, i rekoh da uzmem najveći, sa 12 komada. Volim krofne još otkako sam bila mala, volim i slatkiše, a, srećom, mogu da jedem šta hoću i koliko hoću jer imam brz metabolizam.
- Poklonila ga mi je jedna draga žena, čije ime ne bih otkrivala. Rekla mi je da je to za dobar rad. Devojkama u svlačionici je bilo krivo što one nisu u mojoj poziciji. Ali, koliko god to bilo lepo, to su sve materijalne stvari, koje meni ne predstavljaju neku radost. Kada dobijem nešto, srećna sam pet minuta i to je to. Nisam opterećena time, niti sam od onih koji vode računa koliko čega imaju.
Čemu se radujete?
- U sportu, radujem se pobedama. U privatnom životu, tu je ljubav, radujem se zdravlju svoje porodice i prijatelja. To me čini zaista srećnom. Džaba mi i kuće i kola i pare, ako nemam ljubav, odnosno ako nemam sa kim to da podelim, ili ako su mi dragi ljudi bolesni ili bilo šta trpe. Zato je zdravlje najbitnije.
Ipak, novac koji ste zaradili do sada u karijeri morali ste u nešto da uložite?
- Radimo na kući u San Dijegu, dosta je velika i zahteva mnogo posla. Ima 2.000 kvadrata, i unutra i spolja će imati sve o čemu sam sanjala - osam soba, teretanu, betonski teniski teren, đakuzi, vinariju, bioskop, i koji će moći udobno da se smesti 12 ljudi, trofejnu sobu, biblioteku i radni salon koji je već kaparisala moja mama, garažu za 10 automobila. Svi ćemo tu živeti, ali plašim se da ćemo se retko viđati, jer je dosta velika kuća.
Koliko to automobila imate?
- Znam da imam šest „poršea“, koje sam osvajala na turnirima jer je to bila glavna nagrada. Doduše, možda imam i četiri, jer sam dva prodala.
Jelena je otkrila do detalja i kako se zaljubila u crnogorskog vaterpolistu Mlađana Janovića. - Srela sam ga Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Izgubila sam meč, i išla u Mekdonalds, gde sam uzela ogroman bigmek, koka-kolu, pomfrit, neke pite, jer sam bila nervozna i nisam htela gladna da legnem u krevet. Sedela sam tako za stolom, skroz nesređena, obučena u trenerku koja mi je u donjem delu bila preširoka, a gore preuska. On mi je prišao i pitao da li sam prošla ili ne, iako je znao za rezultat. Nevoljno sam odgovorila, ali je Mlađan bio uporan, seo za sto i nastavio da ćaska. Tada sam ga prvi put malo bolje pogledala i shvatila da je veoma zgodan. Krenuli smo da pričamo, i tako je sve počelo. Hteo je da mi priđe i ranije, ali nije smeo od mog trenera Sančeza, koji je nosio trenerku sa natpisom Srbija. Mislio je da je to neki naš čovek, pa nije hteo pred njim da pokušava bilo šta. Tome smo se posle oboje smejali.
Kada sve to imate, koliko vas bavljenje tenisom i dalje motiviše?
- Tenis igram ceo život i vredno radim svaki dan da budem najbolja što mogu. Nekada, ipak, stvari ne idu po očekivanju. U tim trenucima se treba izboriti za povratak na put pobeda. Normalno je da mi, kada izgubim, nije ni do čega, pa mi padaju samo crne misli na pamet, i govorim kako ima i drugih stvari koje me zanimaju. Nije uvek lako putovati, menjati zone iz nedelje u nedelju, buditi se po hotelima, igrati i kada vam nije do toga, trpeti sav taj pritisak godinama. Ali, borim se svom snagom da opet budem ona stara Jelena i izboriću se, sigurna sam. Nadam se dobroj sezoni.
Sledi vam odmor posle Vimbldona?
- Da, i to psihički i fizički. Želim da zaboravim na poraze i da čiste glave krenem u pripreme. Ne branim mnogo poena, prošle godine sam bila druga do Portoroža, posle čega sam rano izgubila na nekoliko turnira. To je bilo najviše zbog povrede zgloba. Zato mislim da mogu da napredujem i da vratim poljuljano samopouzdanje.
Izvor: www.novosti.rs