OZVANIČENO 32.757 LJUBAVNIH VEZA: Lane sklopljeno čak 9.000 brakova više nego 2020. godine

Ma­ti­ča­ri, ipak, ni­su ima­li po­sla kao u go­di­na­ma ko­je su pret­ho­di­le pla­ne­tar­noj zdrav­stve­noj kri­zi jer je 2019. u Sr­bi­ji ozvaničeno 35.570 bra­ko­va, a pro­šle go­di­ne 32.757.

U pro­te­kloj go­di­ni sklo­plje­no je 32.757 bra­ko­va - čak 9.000 vi­še u od­no­su na 2020. go­di­nu, ko­ju je obe­le­ži­la pandemija vi­ru­sa korona, go­vo­re naj­no­vi­ji po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku. Naj­vi­še svad­bi bi­lo je u re­gi­o­ni­ma Šu­ma­di­je i za­pad­ne Sr­bi­je i Voj­vo­di­ne, a sta­ti­sti­ča­re po­seb­no ra­du­je po­da­tak da je broj part­ne­ra ko­ji su pr­vi put stu­pi­li u brak po­ras­tao čak za 45 od­sto u odnosu na 2020. go­di­nu. Naj­ve­ći broj ne­ve­sti ima iz­me­đu 25 i 29 go­di­na, dok naj­ve­ći broj mla­do­že­nja ima iz­me­đu 25 i 35 go­di­na, a mit o su­prot­no­sti­ma ko­je se pri­vla­če uver­lji­vo ru­ši bračna sta­ti­sti­ka - pred ma­ti­ča­ra naj­če­šće stu­pa­ju su­pru­žni­ci iste nacionalnosti (u 86 od­sto slu­ča­je­va), iste škol­ske spre­me (u 70 pro­ce­na­ta slu­ča­je­va) i part­ne­ri ko­ji su eko­nom­ski ak­tiv­ni (u polovini slu­ča­je­va). Za­ni­mlji­vo je da svaki pe­ti brak sklo­pe su­pru­žni­ci istih gru­pa za­ni­ma­nja, što je još jed­na po­tvr­da te­ze da se srod­na brač­na du­ša na­la­zi na spi­sku za­po­sle­nih u is­toj fir­mi.

Me­đu­tim, iako je broj sklo­plje­nih bra­ko­va zna­čaj­no ve­ći u od­no­su na 2020. go­di­nu, ma­ti­ča­ri ipak ni­su ima­li to­li­ko po­sla kao u godinama ko­je su pret­ho­di­le pla­ne­tar­noj zdrav­stve­noj kri­zi. Ilu­stra­ci­je ra­di, 2019. go­di­ne u Sr­bi­ji je sklo­plje­no 35.570 brakova, go­di­nu da­na ra­ni­je 36.321 brak, a 2017. go­di­ne - 36.047 bra­ko­va. Iako se već ne­ko­li­ko go­di­na ula­žu zna­čaj­ni na­po­ri da se uki­nu deč­ji bra­ko­vi, po­da­ci go­vo­re da je to­kom pro­te­kle go­di­ne sklo­plje­no čak 1.335 deč­jih bra­ko­va, od­no­sno bra­ko­va u ko­ji­ma je ba­rem je­dan od su­pru­žni­ka star iz­me­đu 16 i 19 go­di­na.

Iako su pro­šle go­di­ne ma­ti­ča­ri ima­li zna­čaj­no vi­še po­sla ne­go 2020. go­di­ne, isto­vre­me­no je po­ras­tao i broj razvoda. Broj­ke Republičkog za­vo­da za sta­ti­sti­ku go­vo­re da je to­kom pro­šle go­di­ne raz­ve­de­no 9.790 bra­ko­va, od­no­sno 1.100 vi­še u od­no­su na prethodnu go­di­nu. Mu­škar­ci i že­ne sve ka­sni­je ula­ze u brak, pa se ka­sni­je i raz­vo­de - pro­seč­na sta­rost mu­ža pri raz­vo­du bra­ka iznosi 44,7 go­di­na, a že­ne 41,2 go­di­ne. One ko­je ve­ru­ju u "bak­su­znu" moć bro­je­va ne­će ob­ra­do­va­ti či­nje­ni­ca da pro­seč­no tra­ja­nje raz­ve­de­nog bra­ka iz­no­si 13,5 go­di­na.

Po­seb­no za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se sve ve­ći broj part­ne­ra od­lu­ču­ju na raz­vod u pr­vim go­di­na­ma bra­ka - po­lo­vi­na su­pru­žni­ka ko­ja se raz­ve­la to­kom 2021. go­di­ne ni­je pro­sla­vi­la ni pr­vu de­ce­ni­ju bra­ka. Na­i­me, sva­ki pe­ti brač­ni par ko­ji je sta­vio tač­ku na brak u pro­te­kloj go­di­ni ni­je iz­dr­žao ni če­ti­ri go­di­ne u bra­ku, a pe­ti­na njih raz­ve­la se iz­me­đu pe­te i de­se­te go­di­ne brač­nog ži­vo­ta. Iznenađuje po­da­tak da pr­vu go­di­šnji­cu bra­ka ni­je pro­sla­vi­lo čak 358 pa­ro­va. Gra­fi­ko­ni Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku sve­do­če da je sva­ki sed­mi brač­ni par ko­ji se raz­veo la­ne pret­hod­no pro­sla­vio sre­br­nu svad­bu, od­no­sno iza­šao iz bra­ko­ra­zvod­ne sud­ni­ce nakon 25 go­di­na bra­ka. Broj­ke ta­ko­đe go­vo­re i da se mu­škar­ci če­šće od­lu­ču­ju na skla­pa­nje dru­gog ili tre­ćeg bra­ka ne­go že­ne.

Da de­ca ni­su "mal­ter" ko­ji brak dr­ži na oku­pu po­tvr­đu­je i sta­ti­sti­ka ko­ja sve­do­či da vi­še od po­lo­vi­ne raz­ve­de­nih bra­ko­va ima jedno ili dvo­je de­ce, a to­kom pro­šle go­di­ne raz­vo­di­li su se i su­pru­žni­ci s tro­je, če­tvo­ro i pe­to­ro de­ce. Tač­ku na brak sta­vi­lo je 2.670 pa­ro­va s jed­nim de­te­tom, 2.019 part­ne­ra s dvo­je de­ce, 423 ro­di­te­lja s tro­je ma­li­ša­na, 57 pa­ro­va sa če­tvo­ro de­ce i 14 su­pru­žni­ka s pe­to­ro de­ce. Iako je na­kon okon­ča­nja bra­ko­ra­zvod­nog po­stup­ka maj­ka ta ko­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va pre­u­zi­ma sta­ra­telj­stvo nad decom, o če­mu sve­do­či po­da­tak da je od 5.187 de­ce ona ta ko­ja je do­bi­la sta­ra­telj­stvo nad 3.600 de­ce, sta­ti­sti­ka sve­do­či da ra­ste broj oče­va - sta­ra­te­lja. Na­i­me, u 2021. go­di­ni čak 620 mu­ška­ra­ca pre­u­ze­lo je sta­ra­telj­stvo nad svo­jom de­com na­kon raz­vo­da braka. Ra­ste broj i pa­ro­va ko­ji su se od­lu­či­li na za­jed­nič­ko sta­ra­nje o na­sled­ni­ci­ma - za 938 ma­li­ša­na do­go­vo­re­no je za­jed­nič­ko sta­ra­telj­stvo na­kon raz­vo­da bra­ka.

Re­gi­o­nal­no po­sma­tra­no, naj­vi­še se raz­vo­de sta­nov­ni­ci Voj­vo­di­ne, a uslu­ge bra­ko­ra­zvod­nog advo­ka­ta naj­ma­nje ko­ri­ste sta­nov­ni­ci Šu­ma­di­je i za­pad­ne Sr­bi­je. U Be­o­gra­du naj­vi­še se raz­vo­de sta­nov­ni­ci Sav­skog ven­ca, Vra­ča­ra i La­za­rev­ca, u Voj­vo­di­ni me­šta­ni Vršca, Ko­va­či­ce, Ka­nji­že, Sr­bo­bra­na i Bač­ke To­po­le, dok u re­gi­o­nu Šu­ma­di­je i za­pad­ne Sr­bi­je po bro­ju raz­vo­da pred­nja­če Uži­ce, Ča­čak i Kra­lje­vo. U re­gi­o­nu Ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je tač­ku na brak naj­če­šće sta­vlja­ju gra­đa­ni Ni­ša, Go­lup­ca, Ku­če­va, Bo­ra i Odža­ka.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com