Žene bi mogle biti ranjivije od muškaraca na ekstremne temperature kakve se ovih dana beleže u Evropi, navode stručnjaci.
U Planu za toplotni udar objavljenom ovih dana u Engleskoj navodi se da u rizične grupe, uz starije od 75 godina, bebe i malu decu, ljude sa teškim fizičkim i mentalnim bolestima, spadaju i žene.
Plan ne objašnjava zbog čega su žene na tom spisku, ali britanska agencija za bezbednost zdravlja poziva se na studiju sprovedenu u Holandiji, u kojoj se proučavanjem stopa smrtnosti nakon toplotnih talasa ustanovilo da starije žene imaju veći rizik od smrti nego muškarci.
Istraživači navode da se rezultati ne mogu pripisati samo godinama starosti, piše britanski "The Guardian".
- Kad smo uzeli u obzir iste godine starosti, stope smrtnosti za žene svejedno su bile 15 odsto više - napisao je tim u analizi podataka o toplotnom talasu koji je pogodio Francusku 2003. godine.
Druga studija, koju su sproveli istraživači iz Nemačke i Holandije, pregledala je 23 godine temperaturnih podataka iz Holandije zajedno sa podacima o stopama smrtnosti. Takođe su pronašli razlike između žena i muškaraca.
- Smrtnost izazvana toplotom češća je kod žena nego kod muškaraca, pogotovo u najstarijoj starosnoj grupi, kojoj pripadaju stariji od 80 godina, izloženoj ekstremnoj vrućini - objasnili su naučnici koji su radili na studiji i dodali:
- Ne čini se da se to može objasniti time da su stariji ljudi ranjiviji na toplotu i da žene generalno žive duže od muškaraca.
Prema rečima autora studije Hejna Danena, profesora fiziologije na univerzitetu u Amsterdamu, tim je nagađao da bi ulogu moglo da ima slabije izlučivanje znoja kod žena nego kod muškaraca.
- Okvirno, stariji se znoje upola manje od mladih ljudi, a žene se znoje upola manje od muškaraca - kaže Danen.
Drugim rečima, piše u studiji, "sposobnost starijih žena da regulišu telesnu temperaturu znojenjem, najniža je od svih grupa".
Tim takođe navodi da bi za višu smrtnost mogao da bude odgovoran stres kome je na vrućini izložen kardiovaskularni sistem.
- Stres kardiovaskularnog sistema viši je kod žena, što potencijalno objašnjava njihovu višu stopu smrtnosti pri višim temperaturama - napisali su istraživači.
Druga mogućnost je, to što je verovatnije da starije žene žive same, što je poznati faktor rizika tokom toplotnih talasa, i generalno su manje aktivne od muškaraca, iako su aktivnije u kada su u pitanju kućni poslovi.
- Žene koje su u slabijoj formi, a nastavljaju da obavljaju kućne poslove tokom trajanja toplotnih talasa, pod većim su rizikom od preteranog zagrevanja od muškaraca, što prouzrokuje stres njihovom kardiovaskularnom sistemu - napisali su istraživači.
Oli Džej, profesor na Univerzitetu u Sidneju, takođe navodi da su studije pokazale da je maksimalna stopa znojenja kod mladih zdravih žena niža nego kod njihovih muških vršnjaka.
- Još uvek ne znamo da li je to razlog viših stopa smrtnosti žena tokom toplotnih talasa. Nejasno je da li postoji korelacija pola i godina starosti - objašnjava Džej.
Majk Tipton, profesor fiziologije na Univerzitetu u Portsmutu, kaže da bi žene mogle da budu ranjivije jer imaju višu telesnu temperaturu nakon ovulacije, a istovremeno su vrlo često manje građe od muškaraca. Prema tome, imaju veći odnos mase i površine tela, što znači da se brže zagrevaju.
- Ipak, najverovatniji odgovor je da se ovde radi o kombinaciji faktora i moramo da sprovedemo dodatna istraživanja da bismo razumeli šta se događa - navodi Džej.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com