Pedijatar Karin Vasić savetovala je da, ukoliko su u mogućnosti, roditelji decu izvode napolje pre 10 i posle 17 časova, kao i da u tom periodu, deca treba da budu u zamračenoj, rashlađenoj ili provetrenoj prostoriji. Iste preporuke, navela je, važe i za roditelje sa decom na moru, iako smatra da je na moru lakše, jer deca mogu da se rashlade u vodi.
Kako je rekla Vasićeva, leto je konačno stiglo, ali toplotni talasi mogu da budu i opasni.
- Poznate su sve prednosti boravka na svežem vazduhu i suncu, ali visoke temperature mogu imati i negativne posledice, kao što su sunčanice i toplotni udari - rekla je doktorka.
Vasićeva je objasnila da te izraze koristimo kao sinonime, ali da se oni razlikuju, kako po pristupu, tako i po oporavku:
- Deca provode više vremena napolju, podložna su sunčanici. Sama sunčanica predstavlja burnu reakciju organizma na prekomerno izlaganje toploti, sunčevoj svetlosti. Poznato je da se mi hladimo znojenjem. Kada su temperature dosta visoke, dolazi do širenja krvnih sudova u koži, kada su prekomerne temperature spolja ili produženo izlaganje suncu, telo ne može toliko brzo da ohladi naš vitalni organ, odnosno mozak.
Sunčanica, navodi ona, može da prethodi toplotnom udaru.
- Ali, za pojavu udara nije bitno samo produženo izlaganje sunčevoj svetlosti, nego i temperatura vazduha. Povišena spoljna temeperatura dovodi do pokave toplotnog udara. Sama klinička slika je teža, a time i oporavak. Kod sunčanice se deca brzo oporave, za dan, dva, ali kod toplotnog udara je taj oporavak malo duži. Deca budu jako klonula, zajapurena, tople, crvene kože, prestaju da se znoje. Ovo stanje može brzo da progradira do šoknog stanja - rekla je doktorka za N1.
Dala je nekoliko saveta za roditelje:
- Ako simptomi nastanu dosta brzo po izlaganju suncu, moguće je da se radi o sunčanici, tada dete treba da sklone u hladovinu, još bolje u rashlađenu prostoriju. Dete treba tuširati mlakom vodom i ne brisati ga, kako bi moglo samo da se osuši i time dodatno da se rashladi. Ako je dete svesno, onda treba krenuti sa rehidracijom, gutljaj po gutljaj dok se ne oporavi.
Kod toplotnog udara simptomi nastanu nešto kasnije, uglavnom dete izgleda vrlo bolesno i često roditelji sumnjaju na neke virusne infekcije.
- Treba pristupiti kao i kod sunčanice, merama rashlađivanja, rehidraciji i što pre dete uputiti u medicinsku ustanovu ili pozvati hitnu pomoć. Toplotni udar predstavlja i životno ugrožavajuće stanje - objašnjava ona.
Predlog je, kaže doktorka, da se boravi u prostoriji u kojoj je temperatura od 22 do 24 stepena.
- Predlaže se da deca borave bar od 10 do 17 časova unutra u zamračenoj prostoriji, koja je ili dobro provetrena ili rashlađena. Kada su u pitanju starija deca, ona imaju osećaj žeđi, umeju da potraže tečnost, a bebe i mlađe od tri godine treba nuditi češće, vodom, izbegavati sokove, najbolja je voda. Moguće je deci davati za vreme užine rashlađeno voće, na primer lubenicu, to će istovremeno da služi i za rehidraciju i kao zdrava užina. Ako roditelji zbog obaveza mogu da se organizuju, najbolje je da se deca izvedu do 10 časova ujutru, ili popodne, nakon 17 h. Bez obzira što je to neko doba dana kada je relativno sigurno da borave napolju, nije loše da budu zaštićena kačketom, šeširićem - savetuje ona.
Iste preporuke važe i za roditelje sa decom na moru:
- Ako su u mogućnosti da izbegavaju najtopliji deo dana, odeća treba da se prilagodi, neka bude pamučna. Na moru je možda lakše, jer je tu voda, deca mogu da se rashlade, tu mislim da neće biti problema, uz zaštitni faktor. Ukoliko se kreće na put, savetuje se da ljudi krenu rano ujutro, dok je još svežije, ili noćna vožnja, kome to odgovara, uz česte pauze.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com