Ljudi na različiti način doživljavaju buku: u bučnoj proslavi kod komšija, neko će gristi jastuk od muke i zvati policiju, a neko će spavati kao jagnje. Ali, određeni nivo buke, više niko ne može prečuti.
Jer, odavno je poznato da buka ne škodi samo čoveku, nego i životinjama i biljkama. Ipak, buke je sve više – i u gradovima i van njih.
Isto tako je medicinski poznato da ne postoji buka "koju više ne čujemo". Čak i ako se neko "navikao" na povišen intenzitet zvuka - bilo od bučne saobraćajnice ili razglasa koji trešti u kafiću, naš mozak to i te kako čuje i reaguje uzbunom.
Drugim rečima, osoba je u stresu i to se onda odražava na čitav niz telesnih procesa, od povišenog krvnog pritiska pa do dijabetesa ili čak srčanog udara. Procene govore da je 48.000 slučajeva srčanih oboljenja i 12.000 prevremenih smrti godišnje zapravo posledica trajne i velike buke.
Neka siromašni trpe...
Praktično u svim velegradima sveta može se izmeriti ne samo trajna, nego i povremena ekstremno jaka buka. Tako je, na primer, 90 odsto korisnika javnog prevoza Njujorka izloženo buci koja značajno premašuje granicu gde je verovatno nepovratno oštećenje sluha.
- Povrh toga, buka je i oblik socijalne nepravde - kaže Tomas Mik koji je nadležan za zagađenje zvukom u nemačkom Zavodu za životnu sredinu i dodaje:
- Ako su stan ili kuća na nekoj glavnoj saobraćajnici, onda je i stanarina niža. To znači da ljudi koji nisu toliko imućni - češće žive na bučnim ulicama.
Tako je to širom sveta: porodice plitkog džepa će živeti u blizini fabrika, odlagališta otpada ili saobraćajnica pa će već zbog toga biti izloženi većoj buci nego imućni građani. A kako je utvrdio izveštaj razvojnog programa Ujedinjenih nacija, ta socijalna razlika je često istovetna i s pripadnošću određenoj etničkoj grupi.
Žabe čekaju pauzu...
Buka svake vrste je ozbiljno i teško zagađenje jer ne pogađa samo ljude. Sve je više istraživanja koja pokazuju da buka otežava život životinja i katkad ih tera na promenu ponašanja. Neke promene su bizarne: na primer, ptice senice koje žive u gradovima Evrope pevaju glasnije nego ptice koje žive u šumi.
Promene glasa se mogu utvrditi i kod insekata ili žaba koji prebivaju u blizini autoputeva. No, takav pokušaj sporazumevanja ne razumeju uvek i drugi pripadnici te vrste tako da onda ne nalaze partnera za parenje. Druga opcija je ona koja se može utvrditi kod žaba u Bogoti: one slušaju buku velegrada i kad čuju da je malo tiše, tek onda otvore usta.
Bilo kako bilo, za Mika ta buka znači kako je "poremećeno razmnožavanje, a buka ometa i pravovremeno otkrivanje grabljivica. To znači da je čitav njihov životni prostor snažno i negativno uslovljen bukom".
Tu životinjama ne pomaže čak ni život u nacionalnim parkovima: kako je utvrdilo jedno istraživanje u SAD, u preko pola nacionalnih parkova se u proteklim godinama udvostručio nivo buke. Jedan uzrok su putevi, ali tu je i eksploatacija nafte, gasa i drugih rudnih bogatstava, baš kao i drvna industrija.
"Saobraćajnu i vozačku, molim..."
Prema pomenutom izveštaju Ujedinjenih nacija, problem buke u gradovima bi se mogao donekle prigušiti s više zelenila, pre svega stabala i grmlja - a ujedno bi to pomoglo boljoj klimi u urbanom području.
Nemački stručnjak za zvučno zagađenje je tu radikalan: da, zelenilo nešto guši i raspršuje zvuk, ali buka i dalje postoji. Za njega, jedino pravo rešenje je ili akustična izolacija životnog prostora i stalno zatvoreni prozori - ili bitno manje saobraćaja u gradovima.
Zvučni radar
U Francuskoj se trenutno isprobava "zvučni radar" kojim bi se mogla utvrditi posebno bučna vozila. Ali tu su i automobili iz kojih trešti muzika tako da će u Francuskoj u dogledno doba takav prekršaj značiti kaznu.
Romantična je predstava pre svega urbanih stanovnika da je u prirodi tiho. Nipošto nije: ne samo da grmljavina ili talasi olujnog mora lako mogu premašiti decibele putničkog aviona, nego su i raspevane ptice ili šuma po vetrovitom danu zapravo bitno većeg zvučnog intenziteta nego automobil.
Ali tu je i medicinski fenomen: takva vrsta buke ne samo da ljudima ne smeta, nego ih čak smiruje.
Izvor: Dojče vele
Foto: Ilustracija/Freepik.com