Niko nije, posle premijernog izdanja, poželeo da se po jutru dan poznaje ali su se zato mnogi setili one druge, da se prvi mačići u vodu bacaju.
Loša organizacija i obaveštavanje
Dosta se pričalo i pisalo u najavi ovog događaja, grad je bio izlepljen plakatima, međutim, nisu Beograđani od toga imali mnogo koristi jer im ništa što je konkretno i tačno – nije saopšteno. Naoko zanimljiv spisak učesnika i – to je sve, pa se snalazite. Pročulo se da postoje autobusi koji vode od Trga Nikole Pašića ali se nije znalo kada, rečeno je da će biti pojačane gradske linije u tom pravcu ali su ljudi koji, recimo, ne znaju da linija 400 vodi na vrh Avale a još nekoliko do podnožja, bili prepušteni sopstvenom snalaženju - kao je sve to usred centra grada.
Kašnjenje i neprijatnosti
Nekoliko različitih „line up“-ova moglo je da se vidi na internetu ali je sve to bilo mrtvo slovo na ekranu. Bilo je predviđeno da svirka neafirmisanih, takmičarskih bendova počne u subotu oko 13 časova a da „revijalni“ deo krene uz Texas Flood u 16, međutim, entuzijasti koji su došli u četiri, pet popodne morali su da se strpe dobra tri, četiri sata a bilo je i onih koji su se okrenuli i revoltirani vratili kući.
Neprijatnostima nije bio kraj ni kada su konačno zasvirali afirmisani bendovi – i među njima je bilo onih koji su odustajali a S.A.R.S. koji je mnoge privukao na Avalu bukvalno je sklonjen sa bine! Elvis J. Kurtović, Kraljevski apartman, Čikine bombone, Kristali, Ritam nereda – svi oni su se, srećom, u dovoljnoj meri samoorganizovali da se u subotu spasi što se spasiti može.
Loš glas na startu
Kad je tako počelo, nije se moglo očekivati ni da drugi dan protekne u mnogo boljem izdanju. Počeo je da se širi loš glas, najavljeni bendovi su otkazivali pa je tako, recimo, dosta obožavalaca ostalo uskraćeno za nastup najavljenih „hedlajnera“ Negativa a u poslednji čas je izostao i Night Shift. Izvođači su izlazili na scenu bez tonskih proba pa su pauze, kao recimo pred Zemlju gruva, potrajale toliko da je publika, inače dobro raspoložena uprkos svemu, počinjala da zviždi.
Sve popularniji bend je, posle još uvek dnevnog nastupa nama anonimnih Belgijanaca Leopold Tears, uspeo da napravi atmosferu a mnogi su radosno dočekali i gitarsku legendu Zlatka Manojlovića, pre svega zbog čuvenog instrumentala „Jednoj ženi“. Pre njegovog nastupa, za najbolji demo bend festivala proglašen je Forever storm ali je nagrada kojiu Kragujevčani dobijaju ostala misteriozna.
Avala Rok Fest je, nepodeljeno je mišljenje, odlična ideja ali joj ljudi koji su učestvovali u organizovanju manifestacije očigledno nisu dorasli. Biće, valjda, prilike za popravni.