Kraj godišnjeg odmora, nerešeni poslovi ili porodični odnosi, velike vrućine, promenljivo vreme – sve to utiče na naše raspoloženje. Šta može da ga popravi savetuju dr Aleksandra Dutina, psihijatar, i dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.
Faktori koji utiču na naše raspoloženje uglavnom zavise od nekih naših individualnih okolnosti, ali generalno gledano, s obzirom na to da je u prethodnom periodu bio veliki talas vrućina, kao i promena vremena koja je usledila, sve to je uticalo na raspoloženje cele populacije, navodi dr Aleksandra Dutina, psihijatar na Klinici "Dr Laza Lazarević".
- Približava se kraj leta, vraćamo se nekim svakodnevnim stvarima, poslu, deca kreću u školu, i sve to na neki način asocira na neke završetke i povratak u svakodnevicu. Naravno, tu je i vest da je u toku sedmi talas pandemije, što sve doprinosi da se ne osećamo dobro - dodaje dr Aleksandra Dutina.
Raspoloženje može da nam pokvari i hrana, posebno teška hrana koja za ovo doba godine i nije preporučljiva – prženo, pohovano meso, zreli sirevi – napominje specijalista ishrane, dr Veroslava Stanković.
- U ovo doba godine najbolje je koristiti što više povrća i voća što će nam sigurno popraviti raspoloženje jer sadrže sve nutrijente koji i te kako utiču na hormone koji utiču na bolje raspoloženje - dodaje dr Stanković.
Kako da se sa odmora ne vratimo umorni?
Da li ćemo se sa odmora vratiti odmorni ili ne zavisi pre svega od toga koliko dugo nam je odmor trajao, da li smo uspeli da se odmorimo onoliko koliko nam je bilo potrebno, da li su se dešavale neke neplanirane okolnosti tokom odmora, ali zavisi i od toga gde se vraćamo. Da li je to posao koji volimo i kojim smo zadovoljni, na koji želimo da se vratimo što pre, ili smo nezadovoljni, imamo probleme i očekujemo da će nam kada se vratimo biti teško.
- Zato je važno da pre povratka napravimo neku pripremu dan, dva pre povratka na posao. Da provedemo vreme u kući, da se odmaramo, da pokušamo da budemo smireni. A kada se vratimo na posao, važno je da se preterano ne zatrpamo obavezama, već da postepeno preuzimamo posao. Prosto, da ne očekujemo od sebe da ćemo odmah da radimo sve odjednom i opet sebe dovedemo u pregorevanje i zamor - savetuje Dutina.
- Kako bismo povećali nivo serotonina i dopamina, hormona sreće, prvog radnog dana za doručak možemo pojesti jedno kuvano jaje, jer proteini podstiču sintezu ovih hormona. Ili napraviti namaz od avokada koji je bogat omega tri masnim kiselinama. Zatim nešto od mlečnih proizvoda, blažih, kao na primer kiselo mleko, koje će takođe dovesti do povećanja hormona sreće - savetuje dr Stanković.
- Mogu i ovsene pahuljice kao izvor složenih ugljenih hidrata koji će polako da se oslobađaju u toku dana, da nam održavaju energiju. Kombinacija proteina i nezasićenih masti može da nam održi dobro raspoloženje i da nam daju početnu energiju i elan za prvi radni dan - napominje doktorka.
Visoke temperature ne prijaju nikome. Kod svih se javlja razdražljivost, nervoza, problemi sa spavanjem, koncentracijom, javlja se hronični umor. Kod pacijenata koji imaju hroničnu psihijatrijsku terapiju takođe se javljaju promene raspoloženje tokom vrelih letnjih dana.
- Hrana koja će nam pomoći da lakše prebrodimo vrućine je lagana salata, krastavac, paradajz, paprika, manje količine bostana - savetuje specijalista ishrane, dr Veroslava Stanković.
Aplikacija "Uvek uz tebe"
Klinika "Laza Lazarević" lansirala je jedinstvenu mobilnu aplikaciju pod nazivom "Uvek uz tebe" koja čini dostupnom potrebnu psihološku pomoć i podršku u svakom trenutku i na svakom mestu.
U ovaj aplikaciji mogu da se saznaju razne zanimljivosti u vezi sa mentalnim zdravljem, kao i načini i saveti kako da ga unapredimo.
Jedna od važnijih funkcija aplikacije je i brzi test za samoprocenu depresivnosti koji može da se reši i obrati stručnjacima za savet.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com