Žene svih uzrasta i mlađi muškarci sa određenim poremećajima raspoloženja imaju veću verovatnoću da razviju određene hronične bolesti, pokazalo je novo istraživanje.
Istraživači retrospektivne studije objavljene u časopisu "JAMA Network Open" analizirali su zdravstvene podatke 40.360 odraslih osoba u Minesoti, iz sistema povezivanja medicinske dokumentacije "Rochester Epidemiology Project".
Istraživački tim je podelio odrasle u tri starosne grupe prema polu: 20, 40 i 60 godina.
Učesnici su dalje podeljeni u četiri grupe: oni sa anksioznošću, depresijom, anksioznošću i depresijom, ili bez anksioznosti i bez depresije.
Žene u sve tri starosne grupe i muškarci u 20-im godinama koji su imali ili depresiju ili anksioznost i depresiju bili su u značajno većem riziku od razvoja hroničnog stanja, u poređenju sa učesnicima bez anksioznosti ili depresije.
Neka od 15 hroničnih stanja uočenih u studiji uključivala su hipertenziju, astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) i većinu karcinoma, piše CNN.
- Mi smo skloni da o mladim ljudima razmišljamo kao o vitalnim i zdravim osobama. Takođe smo skloni da mislimo da hronična medicinska stanja pogađaju samo starije ljude. Nažalost, za ljude koji doživljavaju mentalne bolesti, stvarnost može izgledati sasvim drugačije - rekao je Jasmin Verc, predavač psihologije na Fakultetu za filozofiju, psihologiju i jezičke nauke na Univerzitetu u Edinburgu u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u studiju.
Od svih žena u studiji, žene u 20-im godinama su najverovatnije razvile hronične bolesti ako su imale i anksioznost i depresiju, sa povećanjem rizika od preko 61 odsto u poređenju sa učesnicima bez mentalnih poremećaja.
Žene u svojim 60-im su imale najmanju verovatnoću ako su same imale anksioznost, sa povećanjem rizika od preko pet odsto u poređenju sa učesnicima koji nemaju ni anksioznost ni depresiju.
Od muškaraca u studiji, oni sa anksioznošću i depresijom u grupi od 20 godina su najverovatnije razvili hronično stanje, sa skoro 72 odsto povećanja rizika u poređenju sa kontrolnom grupom, a muškarci sa anksioznošću u grupi od 60 godina bili su u manjem riziku od preko osam odsto.
Moguća objašnjenja za disparitete
- Istraživači nisu bili u mogućnosti da utvrde zašto su žene češće pogođene nego muškarci, ali postoje neke moguće hipoteze - rekao je autor studije dr Vilijam Bobo, profesor psihijatrije i predsedavajući i konsultant odeljenja za psihijatriju i psihologiju u Klinici Mejo u Džeksonvilu, Florida.
- Postoje polne razlike u učestalosti dijagnostikovanih anksioznih i depresivnih poremećaja i to je možda imalo ulogu - rekao je on.
Prema Klinici Mejo, veća je verovatnoća da će žene dobiti dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja nego muškarci i više od dva puta veću verovatnoću da će im biti dijagnostikovana depresija.
- Hormonski, biološki i psihološki faktori takođe mogu da imaju ulogu u tome - dodao je dr Bobo.
- Učesnici sa anksioznošću i depresijom takođe su bili pogođeni višestrukim hroničnim stanjima, a ne samo jednim ili dva - rekao je dr Verc i dodao da su preko 86 odsto učesnika bili belci, što je jedan od ograničavajućih faktora.
Kako smanjiti rizik
- Postoje bihevioralni i farmakološki tretmani za anksioznost i depresiju, za koje se pokazalo da poboljšavaju dobrobit pacijenata - rekao je Kajl Burasa, saradnik u gerijatrijskom istraživačkom, obrazovnom i kliničkom centru u Severnoj Karolini, koji nije bio uključen u studiju.
Takođe je rekao da otkrića iz ove studije ukazuje na to da bi ti tretmani takođe mogli da poboljšaju fizičko zdravlje, posebno kada su ljudi mlađi.
- Uključivanje dovoljno fizičke aktivnosti i sna u dnevnu rutinu takođe se pokazalo da smanjuje anksioznost i depresiju - rekao je dr Burasa.
On je dodao da pored tih aktivnosti, izbegavanje pušenja i alkoholnih pića može pomoći u smanjenju rizika od razvoja hroničnog stanja.
- Ako osećate da imate anksioznost ili depresiju, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom ili terapeutom kako bi ste napravili plan lečenja - rekao je dr Verc.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com