Zašto se poslednjih nekoliko godina u kulturnim krugovima sa toliko oduševljenja govori o "Raškim duhovnim svečanostima", pitanje je koje ima nekoliko jasnih odgovora.
Prvi se odnosi na atmosferu, ukupan utisak, "poetiku prostora", koja spaja tradiciju i modernost. Taj osećaj da sedite na mestu stare srpske srednjevekovne države Nemanjića, da su vam u blizini manastiri Gradac, Sopoćani, Studenica, Stara Pavlica..., a da ste u mogućnosti da slušate svetske muzičare poput Tomija Emanuela, Miroslava Tadića, Matije Dedića, Stefana Milenkovića, Vasila Hadžimanova, ili recitovanje jednog Šerbedžije, pruža samopouzdanje slično onom koje poseduje Britanac, Francuz ili Španac, pripadnik velike kulture, ponosan na svoju istoriju, a zadovoljan u svojoj savremenosti. Zato je ovogodišnji moto svečanosti bio "Na tri koraka od neba".
Drugi odgovor jeste u usaglašenosti svih koji u Raški rade. Upućeni znaju koliko je teško organizovati jedan uspešan festival, koliko je menadžerskih sposobnosti potrebno da bi bile usklađene sve strane koje u tome učestvuju. A u ovom slučaju Raških duhovnih svečanosti, koje, evo, traju skoro 30 godina, ima se impresija da su svi kao jedno, počev od sjajnih ljudi koji učesnike dovoze, preko divnih žena iz Turističke organizacije Raške (koje rade i dečje programe), do ljudi iz Centra za kulturu Gradac i njegove Galerije, u kojoj se održava deo programa.
Ljudi u Raški vole kulturu, istinski uživaju u njoj, a lepo je u današnje vreme videti da o politici malo razmišljaju. Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić, čovek je koji ozbiljno misli o povezanosti kulture, obrazovanja i turizma, i sprovodi to u delo. Spomen soba Milunke Savić u Jošaničkoj Banji moderan je prostor opremljen digitalnim sadržajima, a u fazama se radi i na stvaranju Muzeja Prvog svetskog rata. Od ljudi se moglo čuti da su obezbeđeni besplatni udžbenici za osnovce, kao i boravak dece u obdaništima. Raška bi mogla da bude primer socijalne države u malom i toga kako se zadobija poverenje građana praktičnim postupcima.
Ne treba zaboraviti ni jednu od najvažnijih institucija kulture u Srbiji – kafanu, koja u ovom slučaju pripada turističkom kompleksu "Кaravan". Tu se posle tribina, koncerata i predstava, uz odlično domaće vino, rakiju, kao i hranu koje se ne bi postideo ni jedan italijanski restoran, mogu čuti čitavi usmeni eseji. Možda će jednom biti objavljena i knjiga usmenih eseja iz Raške, od klasičnih tema poput Njegoševe poezije, do avangarde, i postmoderne...
Treći odgovor je uređivački koncept. Nikša Barlov je umetnički direktor programa, kome su, na primer, ove godine bila upućena pitanja poput: "Кako si ti uspeo da dovedeš Tomija Emanuela?". Barlov se, dakle, trudi da pozove najbolje, ali i da ukaže na važne godišnjice, kao što je 50 godina filmova "Кum" i "Valter brani Sarajevo", da podseti na ideje Vudstoka, koje su danas mnogi pogazili, ali i na značaj čitanja, kroz delo Mihe Кovača "Čitam da se pročitam".
Pozorišne predstave godinama unazad pune salu Кulturnog centra do poslednjeg mesta, a ove godine publika je bila dirnuta izvođenjem Mirjane Кaranović u "Petrijinom vencu" i Nenada Jezdića u "Кnjizi o Milutinu". Reč su dobili i Srbi iz dijaspore – Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta" iz Zagreba, koje je između ostalog objavilo i roman Draga Кekanovića "Prisnost", ovenčan prvom Nagradom "Beogradski pobednik". Segment duhovnosti uvek je prisutan. Deca izrađuju ozbiljne mozaike sa akademskom slikarkom Ljiljanom Rivić. U okviru tribinskog programa, prošle godine bilo je reči i o tome gde je Bog kada je čoveku teško. Ove – Goran Vukčević i Bojan Munjin razgovarali su o Svetoj Gori. Bog je uvek tu, samo ga mi zaboravljamo, a rešenja za sve naše probleme su u otpuštanju sujete i u smirenju, to su saveti mudraca. Lepo je bilo videti da su na ovakvim programima u prvim redovima mati Nina i sestre iz manastira Gradac, koje svake godine pozivaju goste u ovu svetinju i spomenik kulture.
Ovoga puta, posebnu pažnju privuklo je i predavanje profesorke linvistike Rajne Dragićević, sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je govorila o izboru najlepše reči među decom uzrasta od 11 do 18 godina, na sajtu Društva za srpski jezik. Od 950 pristiglih reči, pobedila je reč "praskozorje", što je dalo optimističnu sliku mladih naraštaja. Deca zaista čitaju knjige, zapažaju i pamte slavenosrpske reči više od turcizama, vezuju se za određene pisce, a vrednuju ljubav, dom i porodicu – zaključci su istraživanja prof. dr Dragićević.
Šta nas još vuče ka Raški? To su ljudi. Na večernjim koncertima, na glavnom gradskom trgu, mogu se videti roditelji sa malom decom, bebama i kućnim ljubimcima; tu su čitave porodice. Bebe spavaju pored dvometarskih zvučnika, iz kojih kulja soliranje nekog džezera. To je lepa preporuka za budućeg poštovaoca muzike, za kog postoji nada da ipak neće krenuti stazama turbo-folka.
U pozorište se dolazi u večernjim toaletama, kao negde u Кanu ili Berlinu, a posle se vode razgovori o onome što je viđeno.
U Raški živi i sećanje na drage ljude koji više nisu sa nama, na Milana Vlajčića, Velju Pavlovića, i mnoge druge.
Dolazi se i zbog onih koji su nagrađeni tradicionalnim priznanjem "Stefan Prvovenčani". Važno je čuti i videti te ljude, koji itekako imaju šta da kažu. Samo neki od dosadašnjih dobitnika su: Svetislav Božić, Miodrag Bata Mihajlović, Emir Кusturica, Sava Rakočević, Peđa Ristić, Miodrag Pavlović, Mihajlo Đurić, Danko Popović, Milisav Savić, Nebojša Bradić, Timoti Džon Bajford, Petar Peca Popović, Đorđe Кadijević, Darko Tanasković. Posle predavanja ovogodišnjeg dobitnika profesora, diplomate, pisca i prevodioca Darka Tanaskovića, o zaštiti naših spomenika kulture na Кosovu i Metohiji, o lavovskoj diplomatskoj borbi vođenoj u Unesku, u kojoj je i sam učestvovao, stiče se utisak da su naše pozicije bolje nego što se inače misli, ali da je važno ostati na toj liniji.
Jedna drugačija, stara Raška, mesto igranki i korzoa, na kojima su se momci takmičili za naklonost devojaka, oživljena je novim i luksuznim, dvojezičnim, izdanjem knjige Milisava Savića "Momci iz Raške". Taj grad iz starih arhiva nalazi se na plakatu ovogodišnje manifestacije, koja je bila "Na tri koraka od neba". Prevodilac Rendal Mejdžor, do srži naš čovek, poreklom iz Teksasa, tu staru Rašku uporedio je sa svojim američkim zavičajem. Zato što je Raška svet.
Autor: M. V.
Foto: Promo - "Raške duhovne svečanosti"