Ako želite da poboljšate svoj odnos sa partnerom, ključno je da naučite da efikasno komunicirate jedno sa drugim – bez ljutnje, prezira i krivice.
Nažalost, većina nas reaguje impulsivno i nepromišljeno kada smo usred žestokih diskusija, a to može biti veoma štetno za vezu. Disfunkcionalna komunikacija uključuje izbegavanje, okrivljavanje, prezir i potrebu da uvek budete u pravu. Ljudi prave različite greške kada komuniciraju i rešavaju probleme. Neki su temperamentni pa ne mogu da kontrolišu svoj bes, dok drugi potpuno izbegavaju razgovore koji su neophodni za rešavanje problema. Oba ponašanja će na kraju naštetiti vezi.
Dobra vest je da svako može da radi na svojim komunikacijskim veštinama i važno je da se pridržavaju određenih smernica i alata koji će dovesti do produktivnije i razumnije komunikacije.
Prema mišljenju stručnjaka, postoje četiri komunikacijske 'barijere' koje mogu uništiti čak i najbolje odnose:
Bes
Ljutnja je veoma jaka, ali i potencijalno toksična emocija. Svi se ponekad ljutimo i to je sasvim prirodno, ali ono što radimo sa besom zapravo predstavlja prepreku zdravoj komunikaciji. Kada pokušavamo da komuniciramo sa partnerom, obično se radi o rešavanju određenih problema. Ali ako to uradimo vičući jedni na druge, to sigurno neće rešiti problem. Cilj je razumeti drugu stranu a onda biti shvaćen. Važno je naučiti da rešavate konflikte mirnim putem.
Prezir prema partneru
Prema psiholozima, ako se prema partneru odnosimo s prezirom, to je veoma loše. Tretiranje nekoga sa nepoštovanjem ili sarkastično ismevanje su oblici prezira. Baš kao i neprijateljski humor, imitacija, ismevanje ili kolutanje očima tokom razgovora. Takvo ponašanje nije deo ljubazne komunikacije. U bilo kom obliku, prezir uvek ima toksičan efekat na vezu jer izražava gađenje. Najčešće je podstaknut negativnim mislima o partneru i dovodi do još većih sukoba pre nego do pomirenja.
Izbegavanje
Iako izbegavanje nije emocija, ono se zasniva na strahu i stoga je vođeno emocijama. Imaginarni strah od ishoda najčešće je prisutan ako osoba ima određene traume iz detinjstva. Na primer, možda ste bili svedoci verbalnog zlostavljanja u porodici pa biste se radije povukli i izbegavali partnera nego da se suočite sa problemima koji vas muče. Neki ljudi jednostavno ne žele da se pozabave problemima. Međutim, da bi se problemi rešili, važno je o njima razgovarati otvoreno i iskreno.
"Igre" okrivljavanja
Ovo je jedna od najčešćih komunikacijskih barijera koje su prisutne u mnogim vezama, a zapravo na ovaj način samo pokušavamo da okrivimo partnera umesto da se bavimo sopstvenim manama. Svako u vezu unosi neke svoje probleme, tzv. emocionalni 'prtljag', ali da bismo to uvideli potrebno je da zagrebemo malo dublje ispod površine. Na primer, ako imate potrebu da uvek budete u pravu, možda bi trebalo malo da popustite i povremeno pravite kompromise. Ako ste skloni besu, naučite kako da kontrolišete svoj temperament i pratite svoje reakcije. Dajte sebi trenutak i svesno izaberite kako ćete reagovati pre nego što odgovorite na agresivan način.
Izvor: Žena.rtl.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com