Svet pravde, lojalnosti, jednakosti i tolerancije, u kome je "osoba osoba, bez obzira na to koliko je mala" – veći je i od velikog ekrana. Ali, ovo je priča o velikom ekranu koji je pojeo jednu "malu" priču…
Pedeset i više godina nije ni dotaklo svetove iz mašte pisca i strip umetnika s "nadimkom" – garantovanim mamcem na plakatima i "ostalim-reklamnim-pomagalima". Doktor Sus, odnosno Teodor Gajzel, ponos je američke kulture, što je jasno podvučeno kroz nazive filmova nastalih iz njegovih priča za decu.
Tako, ni Horton nije "samo" slon s velikim ušima iz džungle Nul, već je u originalu "Dr. Seuss' Horton Hears a Who!". I priča o srpskom prevodu može da krene…
Pokušaj prevoda naziva ovog animiranog filma postao bi jedan od većih košmara srpskog filmskog tržišta. Ali, zapravo je sreća što ta "posesivnost" iz naziva filma (ne i knjige) – "Doktor Susov…", ne zvuči prirodno na srpskom. Ipak, Doktor Sus kod nas i nije baš brend, iako su mnogi čuli za njegova dela "Kako je Grinč ukrao Božić" i "Mačak u šeširu".
Sada smo upoznali i Hortona. U stvari, cela planeta trebalo bi da upozna Hortona. I to dobro, da bi ova naša velika džungla Nul, prepuna različitosti, postala bolje mesto. Mašta, vera i odanost jednog slona, koji u zrncu prašine čuje život grada Huvila (Whoville ipak znači mnogo više) često zafale našoj džungli od planete. "Hortonizacija" nam ne bi škodila!
Doktor Sus i Horton pričaju deci priču za odrasle, a animirani film pokušava da uhvati dobro i jednog i drugog sveta. Ali, ovo je u osnovi mala priča, doduše s velikom poentom, koju je veliki ekran skoro pojeo. Sat i po deluje kao večnost dok Horton pokušava da spase građane Huvila i svoje prijatelje iz džungle nauči važnim životnim lekcijama.
Hortonov svet borbe za pravdu, jednakost i toleranciju, suptilno prožet političkim porukama koje Doktoru Susu nikada nisu bile strane, delovao je kao materijal s kojim bi mogao da se nosi studio iza koga je izašlo "Ledeno doba" (Ice Age). Ispostavilo se da je to istina samo delimično, jer je dužina (kratkoća) radnje pobedila neverovatno snažne poruke svake izgovorene rečenice sjajnih likova.
Animacija prati Susov specifičan fazon. Studio "Blue Sky" nije "Pixar", ali može da se ponosi poslom koji je urađen na ovom filmu. Scena iz Hortonove glave u pokemon-stilu ostaje kao pozitivno čudo koje se desi na ekranu prepunom (previše) perfektnih kompjuterskih likova. Isti efekat postiže i "bitlđusovan" lik gradonačelnikovog sina.
Sve je to OK, ali u nekom otkačenom nastavku kao zvezdu vidimo žutog loptičastog stanovnika džungle, čija vizija sveta glasi otprilike ovako: "U mom svetu svi su poniji koji jedu duge i kake leptire". Genijalno!
Kakav je uticaj zvezda poput Džima Kerija, Stiva Karela, Kerol Barnet i Seta Rougena na "Hortona", možemo samo da pretpostavljamo. Za očekivati je da čak ni oni nisu uspeli da nadoknade manjak radnje, bez obzira koliko dobro su izneli "male-velike" rečenice Doktora Susa. Ipak, prepustili smo se našoj sinhronizaciji u režiji glumca Dragana Vujića Vujketa. I mi zvezde za trku imamo… ali, zamalo!
Boris Milivojević, Dara Džokić, Nikola Bulatović, Kristina Kovač, Marko Živić i ostali hrabro su "stali na crtu" glumcima iz zemlje Doktora Susa, približili našoj deci ovu priču i za to zaslužuju aplauz. Ali, mlade generacije imaju još mnogo, mnogo da uče o sinhronizaciji animiranih filmova - od naših legendi, a još i više od kolega iz inostranstva.
I kad obiđemo oko neodoljivog Hortona, nekako se opet vratimo na prevod koji oduzima deo duše ovoj priči. Doktor Sus bio je umetnik stiha, reči i velikih poruka, a kod nas je Nul ponekad i Nula?!
Katarina Milovanović