"Cene ovogodišnjih turističkih aranžmana veće su u odnosu na prošlogodišnje za 20 odsto, a sledećeg leta čeka nas skok cena istih usluga za još 20 odsto", najavio je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta).
On ističe da je ove godine za Hrvatsku, Egipat i Grčku ostvaren broj aranžmana koji je iznad proseka ili u proseku sa onim iz godina pre kovid krize, i dodaje da su građani Srbije pronašli još jednu atraktivnu destinaciju za kupovinu apartmana radi iznajmljivanja.
- Albanija je zemlja koja je postala hit poslednjih godina, a u Grčkoj su i ranije naši ljudi kupovali nekretnine. Cene kvadrata su tamo daleko povoljnije u odnosu na druge zemlje, od 600 do 1.000 evra po kvadratu. Srbi u Grčkoj pazare nekretnine već 10 godina, najviše na severu, a nešto manje i na jugu. Odskoro se prepoznao i turistički potencijal Albanije, pa naši ljudi već kupuju apartmane i tamo.
Kakve nas cene aranžmana očekuju na leto 2023. godine?
- Očekivano je da one budu za do 20 odsto skuplje. To nam se najavljuje kao nabavna vrednost smeštajnih kapaciteta. To se odnosi na Grčku, Tursku, Egipat, Španiju i Italiju, gde najveći broj turista i putuje. Kada je reč o Crnoj Gori, za sada su najave za oko 10 odsto poskupljenja. To sve se odnosi na hotele, a kada je reč o privatnom smeštaju, apartmanima, tu se ne očekuje tako veliko poskupljenje, već će biti do 10 odsto. Cena goriva dovela je do poskupljenja cena karata autobusa, avio-prevoza. Inflacija u zemljama u kojima naši turisti borave jeste između osam i 12 odsto, tako da je potpuno očekivano da cene budu više.
Nakon dve godine pandemije, kakva je bila ova letnja sezona?
- Sezona koja je iza nas bila je dobra i agencije su ponovo počele normalno da rade. Ove godine u Grčkoj je bilo 750.000 turista. Kada budemo sabrali ceo avgust i početak septembra, verujem da ćemo doći do 900.000 srpskih turista. To je broj koji smo i očekivali, i to je negde oko 10 do 15 odsto manje u odnosu na 2019. Znatno je sada bolje nego lani, za 60% više turista je letovalo u Grčkoj. Od toga je 20 odsto putovalo u samostalnoj režiji, a ostatak ide preko turističkih agencija.
Da li se čini da Crna Gora beleži pad kada govorimo o srpskim turistima koji odlaze tamo na odmor?
- Crna Gora ima nešto manje interesovanje nego ranije, za nekih 10 do 15 odsto. Ipak, tek u oktobru će moći da se govori o tačnim brojkama.
Deluje da je interesovanje za Tursku veće nego ranije?
- Tamo se ide tokom cele godine, ne samo tokom letnje sezone. Prema našim procenama, Turska će imati veći broj ostvarenih turističkih aranžmana za 15 do 20 odsto u odnosu na godinu pre pandemije. Negde oko 250.000 srpskih turista bi trebalo da prođe kroz Tursku u toku ove cele godine. Istanbul je atraktivan tokom cele godine, imamo Ankaru, sa kojom sada imamo direktnu liniju, ljudi idu tamo svake nedelje. Na sve to imamo turiste koji letuju na severu i jugu Turske.
Imamo li ove godine više ljudi koji letuju u ol inkluziv aranžmanima u Egiptu?
- Od aprila do oktobra traje sezona u Egiptu, koji je ove godine zabeležio odlične rezultate. Ove godine ćemo verovatno imati zabeležen najveći broj putnika na toj destinaciji u poslednjih 20 godina. Očekujemo 65.000-70.000 ostvarenih aranžmana u Egiptu.
A šta je sa Tunisom?
- Tunis se kao turistička destinacija vratio u igru posle nekoliko godina. Oko 10.000 naših turista je bilo ove godine na toj destinaciji, što je skok, jer je do pre dve-tri godine tamo išlo samo nekoliko hiljada ljudi. Bio je problem sa teroristima, ali se situacija drastično promenila.
Da li je Hrvatsko primorje i dalje primamljivo za građane Srbije?
- Tamo je i ove godine bilo dosta naših ljudi. Ne možemo dati tačan podatak jer agencije ne rade organizovane polaske, ali je prema našim procenama, tamo letovalo između 35.000 i 50.000 turista u individualnim aranžmanima. To je najveći broj naših turista tamo poslednjih godina.
Bugarsko more i dalje mami turiste?
- U toj zemlji ove godine bilo je oko 100.000 naših turista. Uglavnom su to ljudi iz istočne i jugoistočne Srbije, kojima je to more najbliže.
Kakve se novine pripremaju u oblasti sigurnosti putnika?
- Izmena direktiva Evropske komisije o paket aranžmanima zahteva da se nađe neko novo rešenje, da opet ne dođemo u situaciju da velike količine novca građana ostanu kod hotelijera ili turističkih agencija za neostvarena putovanja. U pregovorima smo sa resornim ministarstvom da učestvuju na javnim raspravama, a to ćemo ponuditi i kolegama sa otvorenog Balkana. Inače, Juta učestvuje u svim javnim raspravama Evropske komisije i imamo pravo glasa. To je pandan tome da imamo nekoga u Evropskom parlamentu. Dobili smo registracioni broj transparentnosti Evropske unije, iako naša zemlja nije članica EU. Dotle smo došli zato što imamo projekat za sigurnost putnika kada je reč o organizovanim putovanjima.
Šta je sa Italijom i Španijom, koje su bile dugo pod ključem tokom pandemije?
- Te dve destinacije su se ponovo pojavile u vidu turističkih aranžmana posle kovid krize. Imali smo čarter letove, kao i organizovane grupe pre i posle sezone. To još uvek nije ni blizu brojki iz 2018. i 2019. godine. Tek smo na oko 50 odsto onoga što je bilo pre kovid krize. Na staro možemo doći samo ako ne dođe do neke eksalacije kovida i mera za ulazak u te zemlje, a trenutno nema najava da će do pooštravanja protokola doći. Te dve zemlje su zanimljive destinacije za jesen, kreću i maturska putovanja i očekujemo da nam ova godina bude za 100 odsto bolja nego prošla.
Kada se govori o kovid krizi, moramo pomenuti zamenska putovanja? Koliko njih je iskorišćeno, a koliko ljudi će dobiti keš na ruke nazad?
- Do sada je realizovano negde oko 85 odsto zamenskih putovanja. Oni koji ih ne iskoriste do 1. februara, mogu da očekuju novac nazad. Tu ćemo videti finalno kako stoji situacija.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com