Okrugla je, crvena, slatka, može da se jede presna, kuvana, pečena. Najavljuje jedno godišnje doba. Cvekla, povrće koje ima sve pobrojane osobine, mogla bi da se nazove jesenja trešnjom, iako je sasvim drugačije botaničke vrste od omiljenog prolećnog voća.
Salate, čorbe i variva od cvekle neizbežni su na trpezi od prvih dana jeseni i tokom čitave, hladne zime.
Korenasti plod raste u zemlji kao dvogodišnja biljka, a jarku, prepoznatljivu crvenu boju duguje crvenom pigmentu antocijanu, koji poboljšava krvnu sliku.
Cvekla je sadrži vitamine Ce, Be 12, minerale: bakar, gvožđe. Preporučuje se u ishrani dece, rekonvalescenata, starijih, osoba s lošom krvnom slikom. Slatkast ukus ima zbog šećera, kojim je bogata.
Ipak, postoje oni koji se mršte na pomen ove jesenje lepotice. Kao razlog zašto je ne spremaju navode karakterističan, opor miris koji ispušta prilikom kuvanja. I jedan bizarniji – da sok od cvele ukoliko padne na garderobu ostavlja trajne fleke.
Za oba navoda postoje jaki kontraargumenti i praktična rešenja. Miris koji se javlja prilikom kuvanja može da se ublaži sipanjem malo cimeta u vodu.
Mrlje od soka cvekle lako se skidaju. Dovoljno je na tkaninu sipati nekoliko kapi tečnosti za sudove, ostaviti da stoji najmanje pet-šest sati i potom garderobu oprati uobičajenim programom u mašini.
Za razmažene kuvare postoji još jednostavniji način pripreme – pečenje u rerni. Dovoljno je cveklu oprati, svaku uviti u alu-foliju i staviti u rernu da se peče, na srednjoj temperaturi, oko sat vremena.
Osim što je hranljiva i jeftina, zbog jarkocrvene boje izuzetno je dekorativna. Nekoliko komada isečene cvekle doprineće lepšem izgledu obroka u tmurnim hladnim dana. Baš kao trešnjica na vrhu torte.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com