- Od velike je važnosti za društvo da imamo uravnoteženu zastupljenost muškaraca i žena u vladi kako bi odluke bile donošene i sprovođene tako da se uzmu u obzir različite perspektive iz kojih žene i muškarci vide probleme i rešenja u većini oblasti – obrazovanju, sportu, kulturi, zdravlju, pravdi i bezbednosti. Uravnotežena zastupljenost ne podrazumeva matematičku preciznost, već izbor najboljih kandidata za ministarske pozicije i pozicije državnih sekretara kao članova vlade, ali uz uvažavanje činjenice da i dalje imamo mnogo manji broj žena na tim mestima. Zbog toga sam i uputila preporuku mera mandatarki za sastav vlade u skladu s nadležnostima institucije koju vodim. Srbija je na ovom polju postigla značajan napredak – deseta je u Evropi po političkoj zastupljenosti žena i ne bi bilo dobro da se vraćamo nazad u svakom pogledu - kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u razgovoru za "Politiku", koja je nedavno uputila preporuku Ani Brnabić da se prilikom sastavljanja Vlade Srbije vodi računa o rodnoj ravnopravnosti.
Iako je u poslednjem sazivu parlamenta sedeo najveći broj žena od početka višestranačja, a u Nemanjinoj 11 bio najveći broj ministarki, stiče se utisak da se život obične žene nije mnogo poboljšao. One se i dalje teže zapošljavaju, lakše otpuštaju, a za isti posao u proseku su plaćene manje od muškaraca. Mada žene čine obrazovaniji deo populacije, svega trećina dama nalazi se na mestu rukovodilaca, direktora i zakonodavaca – one čine većinu u slabije plaćenim profesijama, kao što su zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, državna administracija i lične usluge...
- Ne samo to. Kada pogledate sektor preduzetništva, videćete da se dvostruko više muškaraca odlučuje da pokrene sopstveni posao, što je možda najrizičniji vid poslovanja, u koji se ulaže sopstvena imovina. Istraživanja su takođe pokazala da većina žena nije sigurna u svoje poslovne sposobnosti, zbog čega imaju i niža očekivanja o visini zarade i karijeri uopšte, dok su, s druge strane, muškarci skloni da lakše pređu preko svojih nedostataka i uđu u poslovnu arenu s viškom samopouzdanja. Razlozi za lošiji položaj žena u oblasti rada su vrlo kompleksni, ali suštinski proizilaze iz tradicionalnih očekivanja i rodnih uloga. Zato se treba boriti protiv stereotipa da žene zanimaju samo moda i kuvanje, a muškarce politika i sport. Za odgovorne javne politike koje vode ka boljem položaju svih građana ne odgovaraju samo ministarke već i ministri, pa u tom smislu ne vidim ni veću obavezu, ni odgovornost za žene u Nemanjinoj 11.
Početkom oktobra obeležili smo Međunarodni dan starih, a vaši izveštaji govore da deca i stari spadaju u najviše diskriminisane osobe u našoj zemlji. Kakav je položaj starih osoba i kako sve digitalizacija vremena u kome živimo (e-potvrde, e-plaćanja, e-formulari) otežava njihov život?
- Značajno povećanje broja starijih je sudbina Srbije i većine evropskih država, a to zahteva značajne promene i prilagođavanje više sistema. Pre svega, mora da se menja odnos prema starijima – njih ne treba posmatrati kroz "tamnu statistiku" i brojeve, jer su oni posebno bogatstvo našeg društva i riznica znanja i iskustava. Neprihvatljiva je i zabranjena diskriminacija po osnovu godina života. Položaj starih jeste kompleksan u digitalnom dobu i u mnogim segmentima nepovoljan, ali njih svakako ne treba posmatrati kao homogenu grupu. Naprotiv, to su ljudi od 65 do preko 90 godina, različitih mogućnosti i potreba, statusa, zdravstvenog stanja... Uz prilagođavanje životnih uslova može im se omogućiti da dugo ostanu zdravi i aktivni. Nije nerealno, uz dobru analizu i planirane aktivnosti i definisanje izvora finansiranja, omogućiti im zdravo i dostojanstveno starenje. Socijalna sigurnost, dostupan lekar, lekovi i terapije, stabilne penzije i uključenost u društvene procese, ravnomeran razvoj potrebnih usluga podrške uz međusobno poštovanje, razumevanje, nediskriminaciju i zaštitu ljudskih prava nisu nedostižni standardi.
Međunarodni dan žena na selu obeležava se 15. oktobra. Podaci govore da čak 86 odsto žena nema nijednu nepokretnost na svoje ime, a veliki broj njih nema socijalno, zdravstveno ni penziono osiguranje. Istraživanje Ženskog udruženja Kolubarskog okruga govori da se svaka druga žena na selu odriče nasleđa u korist brata. Šta svedoče vaša istraživanja o položaju žena sa sela?
- Rezultati istraživanja samo potvrđuju ono što znamo i svakodnevno čujemo, što se dešava i danas, a ne samo pre nekoliko decenija. I pored toga što zakoni ne prave razliku po polu, oni sami po sebi ne menjaju običaje i društvene obrasce ponašanja. Mnogo ljudi i dalje veruje da žena treba da brine o kući i porodici, a da je muškarac taj koji ima odgovornost da obezbedi novac. U tom kontekstu muškarac je taj koji je naslednik, koji "produžava lozu", a žena je "tuđa kuća", kako se govorilo i u vreme mog detinjstva. Ovakva shvatanja nijedan zakon ne može da izmeni dok se ta promena ne desi u svesti, odnosu, kulturi i obrascima ponašanja. Druga strana medalje su osnažene seoske žene koje u značajnoj meri utiču na svoje živote i kvalitet života u svojim zajednicama. Najbolje je kada na tom putu imaju i podršku partnera, koju sam često videla upravo kroz saradnju na projektu unapređenja položaja žena na selu koji sprovodimo uz podršku Kraljevine Norveške i Agencije UN za rodnu ravnopravnost. Veliko je zadovoljstvo kada vidite promenu u kratkom vremenskom periodu, od pokretanja malog poljoprivrednog gazdinstva i potrebnih obuka do zarade od sopstvenog rada, međusobne ženske podrške i solidarnosti. Međutim, ne treba idealizovati sliku – veliki broj žena i dalje ne ostvaruje prava po osnovu rada, pa nema ni zdravstveno, ni socijalno, ni penzijsko-invalidsko osiguranje, što svakako njihovu starost čini mnogo težom.
Uprkos činjenici da iz godine u godinu raste broj zakona i propisa koji žene štite od nasilja u porodici, procene govore da je svaka treća žena u Srbiji bila žrtva psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, a statistika svedoči da su do početka oktobra čak 23 žene ubijene u porodičnom nasilju. Kako supruge, kćerke i sestre zaštititi od svog najbližeg – muža, oca ili brata?
- Nasilje nad ženama jedan je od najvećih i za rešavanje najtežih društvenih problema, koji treba postaviti na prioritetno mesto političke agende donosilaca odluka i tretirati ga s posebnom pažnjom, uz učešće svih odgovornih u sistemu koji imaju mehanizme i nadležnost. Zbog dubokih korena diskriminacije, rodne uloge i pogleda na ženu kao na vlasništvo, rodno zasnovano nasilje je možda i najkompleksniji problem, koji se ne može rešiti tako što će ono biti zabranjeno zakonom. Zakoni se podrazumevaju i potrebno ih je stalno pratiti i menjati ako se bilo koja odredba pokaže nedelotvornom tokom primene zakona. Mi smo nedavno uputili inicijativu za izmenu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa ciljem da se uvede obaveza da nadležni organi obaveste žrtvu rodno zasnovanog i porodičnog nasilja o otpuštanju osuđenog lica iz zatvora. Uputili smo i inicijativu usmerenu na bolju koordinaciju u radu nadležnih državnih organa i ustanova radi sprečavanja i zaštite od nasilja u porodici. Međutim, nedostaje nam rad na preventivi, koji počinje u porodici i nastavlja se u školama, u kojima se mora naći najbolji način za učenje dece o apsolutnoj neprihvatljivosti nasilja i, naravno, nasilja prema ženama.
Stiče se utisak da živimo u društvu neprestanih deljenja – za vreme pandemije virusa korona delili smo se na one koji nose masku i na "antimaskere", na osobe koje su se vakcinisale i na "antivaksere", od početka rata u Ukrajini se delimo na one koji podržavaju Putina ili Zelenskog, a nedavno se javnost podelila i na one koji podržavaju Evroprajd i na litijaše. Šta je uzrok ovim neprestanim podelama i da li su one srpski usud?
- Kada se pogleda naša istorija, možda je moguće izvući zaključak da su naše česte podele nekakav usud, neka kolektivna i arhetipska sudbina. Kažem "možda" jer nisam baš sigurna da li se radi o usudu ili o sudbini, naročito ne o takvoj koju nije moguće promeniti. I mnogi drugi narodi, mnoga druga društva i države, imaju neke svoje unutrašnje protivrečnosti i različitosti i teme oko kojih se dele, ali za razliku od nas, oni tu svoju polarizaciju i te društvene dijaloge i javne rasprave o različitim pitanjima ne shvataju kao "borbu na život ili smrt", niti kao razlog da bi već postojeće podele dalje produbljivali i zaoštravali do krajnih granica, što je kod nas najčešći slučaj. Oni iz svojih podela, kroz dijalog i usaglašavanje, dolaze do zajedništva, jedinstva i nalaženja najmanjeg mogućeg sadržaoca oko kojeg se strane u sporu mogu saglasiti. Ne idu u ekstreme, nema podele na izdajnike i patriote, recimo, što se kod nas često dešava, ne dele se na one koji su "vlasnici istine" i one koji su "protivnici istine", pri čemu i jedni i drugi imaju i poštuju samo svoju istinu, svoje vrednosne i moralne sudove. Različitosti su bogatstvo svake zajednice, ako ih ta zajednica tretira kao mogućnost za napredak celokupnog društva, a ne kao "remetilački faktor" i opasnost po moralne i druge, većinski prihvaćene vrednosti. Naš veliki problem, i jedan od ključnih momenata u našim podelama, jeste što jedni druge ne čujemo, čak ni kad izgleda da pažljivo slušamo ono što druga strana govori. Ljudi ne žele da iskorače izvan stereotipa i prividne sigurnosti koju samo kobajagi pruža pripadnost nekakvoj većini, jer je tako lakše. Bilo bi lekotvorno za nas da prestanemo da stalno nekoga i nešto pobeđujemo i sve posmatramo kroz narativ pobeda i poraza.
U toku je popis stanovništva Srbije, a u javnosti su ponovo počeli da se "prozivaju" oni koji umesto nacionalne žele da izraze regionalnu pripadnost i izjasne se kao Vojvođani, Timočani, Šumadinci... Da li se zaboravilo da je osnovno građansko pravo da prilikom popisa stanovništva svako može da se izjasni kako želi, odnosno da ne mora da odgovori na pitanja o veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti?
- Čini se da se zaboravlja na to osnovno i dobro uređeno građansko pravo. Niko nikom ne brani da se izjasni (i)li ne izjasni o verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Nema razloga za pravljenje problema tamo gde ga nema. Izuzetno je važno, i sa aspekta zaštite i unapređenja ravnopravnosti, da dobijemo kvalitetne podatke o demografskoj, socijalnoj i uopšte strukturi stanovništva, jer su takvi podaci dragoceni za kreiranje efikasnih javnih politika u svim segmentima, kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe građana i građanki i omogućilo puno ostvarivanje svih zakonom garantovanih prava.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com