Neke osobe imaju odbojnost prema povrću još od detinjstva i nikada je ne prevaziđu. Šteta, jer povrće je prirodan izvor mnogih blagotvornih hranljivih materija.
Prema naučnim istraživanjima odbojnost ili gadljivost prema povrću naročito važi za osobe sa povećanom osetljivošću na gorke ukuse. Za druge, to je stvar teksture. Što se tiče probirača, to je kombinacija nedostatka želje da uopšte probaju povrće kao deca, a u odraslom dobu i da ga kupuju i pripremaju.
- Razlog zašto je povrće pojam za zdravu ishranu je taj što je ono prepuno vitamina, minerala, vlakana, hidratantnih tečnosti i specijalnih biljnih jedinjenja koja pomažu u borbi protiv bolesti, dok na drugoj strani sadrže relativno malo kalorija. Postoje dokazi da ishrana bogata voćem i povrćem može smanjiti rizik od zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti i gojaznost - kaže između ostalog nutricionistkinja Jasna Vujičić.
Nekada dodavanje pojedinih namirnica povrću može mnogo da promeni i poboljša ukus. Recimo, ako uzmete neku smrznutu mešavinu povrća koje ćete pripremiti u tiganju, začinjavanje sa malo morske soli i komadićem maslaca može učiniti obrok tako ukusnim da ćete ga verovatno pojesti u većoj količini nego što ste mislili. Mnogi smatraju da so i mast praktično poništavaju zdravstvene prednosti povrća, ali to jednostavno nije tačno.
Isto važi i za kuvana jela. Kada kuvate neko "klot" jelo od povrća sa minimumom začina, to je recept da se takav obrok odbije. Malo mašte i začina svakako može pomoći.
Da li ste probali kinesku hranu? Ona obiluje povrćem i često se priprema u voku metodom prži–mešaj. Dakle, dodaje se neka vrsta masnoće i uz soja sos ili neki drugi sos povrću daje punoću ukusa. Sve ovo se fino kombinuje sa ugljenim hidratima (pirinač, nudle) i proteinima (živinsko meso, juneće, riba…) i što je najbitnije - ukusno je!
Možda postoji povrće koje biste zaista zavoleli ali niste ga probali ili bar ne na pravi način. Povrće je zajednički naziv za jednu ogromnu kategoriju namirnica sa širokim spektrom različitih ukusa i tekstura (i tehnika kuvanja). Ako unapred odbacite celu grupu, propustićete i ono što vam se može dopasti. Termičkom obradom povrće dobija na ukusima i ističe se njegova prirodna slatkoća. Neko povrće poput graška, paprike i šargarepe kuvanjem dobija mnogo lepši ukus. Prokelj uopšte nema loš ukus ako se lepo pripremi, naprotiv! Nemojte se držati sećanja iz detinjstva kao finalnog suda o nekom povrću koje ste mrzeli kao dete.
Razmislite o mešanju malo pasiranog ili sitno iseckanog povrća u svoje sosove i jela od mlevenog mesa. Dobićete one bitne hranljive materije, ali verovatno nećete ni primetiti povrće.
Ako i dalje imate odbojnost prema povrću, evo utešne vesti: iste vitamine i minerale možete dobiti iz voća. Vitamin A se nalazi u šargarepi, slatkom krompiru (batat) i spanaću – i u dinji, kajsijama i mangu. Kalijuma ima u artičokama, brokoliju i bok čoju – ali i u nektarinama, kiviju i naru. Folnom kiselinom su bogate špargle, prokelj i slačica – ali i pomorandže, papaja i banane.
Voće je takođe dobar izvor tečnosti i vlakana. Samo imajte na umu da voće takođe ima više kalorija od povrća i ima više prirodnog šećera – to je posebno važno da znate ako pokušavate da držite nivo šećera u krvi pod kontrolom. I najbolje je da jedete voćni plod nego da pijete sok od voća jer je tako bolja sitost i unosite više vlakana.
Integralne žitarice i proteinska hrana, od mesa do sočiva, takođe su bogati mnogim hranljivim sastojcima, pa iskoristite svoj izbor i u tim grupama.
Izvor: Nadijeti.com/Politika
Foto: Ilustracija/Freepik.com