Stefan Đurić nedavno se našao u centru skandala kada ga je na Instagramu prozvala bivša supruga Ana Nikolić. On je rekao da ne želi da komentariše njihov odnos kako bi zaštitio ćerku Taru od medijskih napisa, ali i ostatak porodice koja se ne bavi javnim poslom.
Rasta je ispričao i da se plaši vremena u kom će njegova naslednica odrastati kao i da bi voleo da joj podari brata ili sestru.
Zbog čega te Ana proziva na društvenim mrežama?
- Uopšte ne želim da komentarišem Anine prozivke. Da, time prvenstveno želim da zaštitim svoju ćerku od medijskih napisa, ali i sve ostale članove familije koji nemaju veze sa javnim životom. Eto, to je razlog što ne želim da komentarišem.
Da li je istina da je Anu iznervirao snimak sa tvog i Natašinog nastupa koji je nedavno isplivao u javnost?
- Ne bih znao da odgovorim na to, znam da je bio super nastup.
Koliko ti je teško da uskladiš posao, ćerku i svoj način života?
- Ja sam lagan skroz. Hvala Bogu, nemam potrebe da oblačim jedno odelo za posao, a drugo za život. Moja ćerka je moj život, muzika je moj život, tako da sve je to moj život i uspevam da "hendlujem".
Da li postoji neka pesma koju si napisao u nekom emotivnom trenutku u životu, a da još uvek nije objavljena?
- Imam taj čuveni album koji sam snimio i on čeka momenat kada će biti objavljen. Tu je na svakoj pesmi bukvalno ostavljen deo duše i tela i jedva čekam da izađe.
Kako su Orlovi reagovali kada su čuli pesmu koju si im posvetio?
- Sviđa im se i to mi je ustvari najviše značilo. Mnogi su čuli pesmu i pre nego što je izašla, jer se privatno poznajemo, i to je ono što mi je najviše značilo i što me je pokrenulo u realizaciji tog projekta.
Koliko te plaši sličnost Tare i tebe?
- Iskreno, plaši me! Pogotovo zato što sada vidim da su stvari dosta brže u odnosu na ono kada smo mi bili mladi i na ulici. U jednu ruku me plaši, a u drugu znam da je to nešto što čoveka kada od korena sačini, spremi ga za život. Život nije lak i nije mesto gde će je neko maziti i paziti. Trenutno se trudim da ne vidim ni jedan aspekt tog života koji je čeka. Čuvam je, ne dozvoljavam da joj se nameću obaveze i da je bilo ko ucenjuje. Doći će vreme kada će to da se desi. Treba da se igra dok može da se igra. Ja u svom detinjstvu nisam imao tu sreću, ona ima i mislim da to treba da iskoristi. Voleo bih da joj detinjstvo prođe u igranju, zabavi i eto, koliko može u spokoju.
Da li ispunjavaš ćerki sve želje?
- Trudim se da joj priuštim i obezbedim sve, ali pokušavam i da joj objasnim da u svakom trenutku bude srećna i zahvalna i da shvati koliko znači kada nešto može da ima. Sa druge strane, mi kao roditelji moramo, to je naša obaveza da detetu obezbedimo lep život.
Da li bi voleo da Tari podariš brata ili sestru?
- Naravno, kada dođe momenat za to. Iskreno, sada o tome ne razmišljam. U nekom prelomnom poslovnom momentu u životu sam sada, širim biznis i trenutno se time bavim. Mada, kod mene u životu ništa nije bilo planirano, ni ljubav, ni dete. Tako da, ko zna.
Često spominješ ulicu i odrastanje na ulici...
- Ljudi stalno pričaj da treba da sklone decu sa ulice. Po meni je to nemoguće, nešto što ne postoji, kao komunizam. Ono što mi možemo da uradimo jeste da im damo aktivnosti kojima će da se bave na ulici, a koje će im posle biti primenjive u praksi u životu. Imam gomilu drugara koji su crtali grafite, kasnije su postali dizajneri koji su uređivali razne ekstrijere i entrijere. Primenjivo su se bavili time, uzimali lovu, a sada i žive od toga. Masa tih stvari je primenjiva, može da se radi kroz život. Eto, muzika, dens, svašta nešto korisno i ja se vodim time. Treba im dati što više aktivnosti i motivacije da oni to mogu.
Izvor: Kurir.rs
Foto: stefanrasta/Instagram