Glumac Tihomir Tika Stanić bio je gost emisije "Vikend na K1".
Legendarni Tika već decenijam briljira na sceni.
- Vreme će pokazati da li je nešto ostalo od onoga što smo svi mi radili. Talenat u svakom poslu je ono što vam olakšava da sa lakoćom radite taj posao. Ako je teško treba promeniti profesiju. Meni stvarno nikada nije bilo teško. Primećivao sam da sam pravio greške, nešto je moglo bolje, video sam i kod drugih te stvari. Kažem često deci "vaše su samo one uloge koje ste odigrali, ostale uloge pripadaju drugima" - rekao je popularni glumac.
Stanić se osvrnuo i na trentuno aktuelni film "Vera".
- Film "Vera" je priča o jednoj ženi koja je bila višestruki špijun. Radila je i za Gestapo, srpska Mata Hari. Film je jako dobar. Jovana Stoiljković je fantastično odigrala ulogu Vere. Boleo me je stomak od uzbuđenja posle odgledane projekcije - kaže on.
Kako kaže Tika ima dosta projekata u kojima se nije pojavljivao, ali čini se da je non-stop prisutan jer "glumi zapaženo".
- Ima mnogo više projekata u kojima ne igram. Ponekad kada hoću da iznerviram neke moje prijatelje i kolege kažem: "Ne igram ja u mnogo ostvarenja nego igram zapaženo. Drugi igraju i više i nije tako zapaženo" - otkriva popularni glumac.
Tihomir Stanić oduševljen je činjenicom što je igrao raznovrsne uloge.
- Ponosan sam na činjenicu da igram raznovrsno i različito u raznim žanrovima. Bio sam očajan što to ljudi nisu primećivali, niko nije primećivao. Jednog dana kada mi je to postalo nebitno svi su primetili - kaže on.
Glumac je opisao trenutak kada je dobio scenario za ulogu Ziće u seriji "Kamiondžije".
- Bio sam uključen u taj projekat pošto je moj prijatelj producent te serije, Nele Garić. On je pre desetak godina dogovorio sa Mihićem da se napiše novi serijal. Gordan Mihić je to napisao i ja sam njemu predložio da u seriji igra Nenad Jezdić i predložio sam i jednog drugog glumca. Onda smo otišli kod Nenada Jezdića. Bio sam siguran da tu seriju bez njega ne vredi raditi i da je pravi za ulogu Baje. Onda je Jezdić rekao da ja treba da igram u seriji. Ne umem da vozim i nisam uopšte razmišljao da igram tu ulogu. Angažovao sam moju ženu koja je dramski pisac, Jelenu Miović, i ona je smislila da bih ja, što nije bilo u scenariju, mogao biti bibliotekar koji sticajem okolnosti vozi kamion. Ispostavilo se da je to jedna od najgledanijih ako ne i najgledanija serija od svega što se prikazuje na televizijama. Pripremamo i četvrtu sezonu. Jedan od najvećih komplimenata koje sam dobio za glumu je to što smo u jednoj kafani stali da ručamo i onda sam upoznao profesionalnog vozača. Dogovorili smo se da se vidimo kada budemo imali pauzu. Tretirao me je kao svog stvarnog kolegu - ispričao je Stanić.
Kako kaže ljudi ga pamte po ulogama. Najaktuelnije su Žića i Marijanović.
- Deca i ovi mlađi me zovu Žića kada me sretnu, a žene me vole kao Marijanovića, a to mi se sviđa - rekao je Stanić.
Glumac je otkrio da mu je uloga Marijanovića u seriji "Ubice moga oca" vratila samopouzdanje.
- Otkriću vam tajnu. To je izuzetno napisan lik. Mnogi likovi se u toj seriji razvijaju. Ima dosta toga neočekivanog i čudnog. To je kvalitet te serije. Kvalitet je i što svaka sezona obrađuje tu temu koja je društveno važna, odnosno koja žulja ljude. Ljudi to prepoznaju. Posle prve sezone, ljudi su se prepoznavali, policajci su se prepoznavali. Otišao sam da čekam pasoš i tu mi je neka žena koja radi rekla da njen muž isto tako drži šoljicu kafe u ladici i tu sipa piće. Policajci su se isto prepoznali u jednom pozitivnom kontekstu. Imao sam u glavi jednog stvarnog policajca, mog prijatelja. Pre snimanja serije "Ubice moga oca" bio sam u jednoj teškoj životnoj i emotivnoj fazi i mislio sam da se uopšte neću baviti glumom jer sam imao jednu producentsku katastrofu. Radio sam film koji je ovde bio okarakterisan kao antisrpski, što je "imbecilarija", a u Sarajevu kao četnički - isto glupost neopevana. Uglavnom zbog tog filma sam zapao u velike probleme. U međuvremenu su mi dva brata umrla u kratkom periodu. Bio sam u jednoj baš lošoj životnoj fazi. Izgubio sam potpuno samopouzdanje, optuživao sam sebe za neke stvari za koje čak i nisam bio kriv. Onda mi je uloga u seriji "Ubice moga oca" vratila samopouzdanje. Zahvalan sam toj prilici i ljudima koji su mi je pružili da se vratim u profesiju. "Ubice" su prodate negde na španskom govornom području. Serija je doživela uspeh, ne samo regionalni, nego u celom svetu - ispričao je Tihomir Tika Stanić u emisiji "Vikend na K1".
Stanić je otkrio i šta ga je privuklo kod scenarija za seriju "Ubice moga oca".
- Nisam bio jedini koji je pročitao scenario u dahu, za jednu noć. Jednostavno bio je takav da ga niko ko je krenuo da ga čita nije ostavio. Bio je jako intrigantan i zanimljiv. Ulogu sam prihvatio odmah. Bezuslovno. Što znači ne treba niko ništa da mi plati, nije važno - igram. A onda su me zvali na kasting. Nikada u životu nisam išao na kasting i nisam hteo da idem na kasting. Koji kasting? Ponudili ste mi, ja sam to prihvatio, u moje vreme nije bilo kastinga i ja na to nisam navikao. To je potpuno normalno i svuda je u svetu tako, ali ja nisam. Ceo život sam igrao samo onda kada me pozovu, u pozorištu, televiziji ili na filmu, ukoliko me neko uveri da ne može bez mene. Nikada nisam tražio posao, nikada nisam pitao za posao, ni kada mi je bilo najteže. Odbio sam da idem na kasting i onda su mi rekli da me reditelj ne zna jer je čovek koji je živeo u Americi. Rekao sam neka radi sa onima koje zna. Rekli su ništa, hvala doviđenja, i onda sam ja izgubio tu ulogu. Bilo mi je žao, ali to je život, ne može čovek da dobije sve što poželi. Posle desetak dana zvali su me opet i pitali da li bi samo razgovarao sa rediteljem što sam ja, normalno, prihvatio. Seli smo, razgovarali, i on me je pitao da li mogu da oslabim i ja sam rekao da mogu. Tražili su pet kilograma za deset dana. I onda sam tom direktoru serije nosio svaki dan onaj isečak sa vage, papirić, kako slabim. Uspeo sam da smršam. Sve što obećam uradim, sve što kažem uradim, pa neka me košta koliko košta. Ljudi su se smejali, govorili da ne treba, ali obećao sam i donosio dokaz sa vage – kaže glumac.
Glumac je pričao i o filmu "Turneja" i kolika je slojevitost tog ostvarenja.
- Moj lik u filmu "Turneja" je ambiciozni provincijski glumac koji pokušava da se približi zvezdama i onda ih vodi na turneju u ratom zahvaćeno područje. Taj lik ne postoji, on samo podseća na neke ljude u raznim situacijama. Najviše što volim kod tog lika jeste činjenica da on ceo film ima svoju devojku Jadranku sa kojom je u vezi, ali to samo on zna, a ne i Jadranka. Nikada se ne desi ništa između njih. Najviše mi se sviđa u tome kako sam igrao taj trenutak na kraju filma on shvati da mu ipak Jadranka nije devojka. Bio sam svestan slojevitosti tog filma i ponosan sam na to. Bavio sam se i produkcijom jer su me zanimale teme tih filmova koje sam producirao. "Turneja" je značajan antiratni film. Kako vreme prolazi ljudi sve više i više pričaju o "Turneji". Ovde je dočekana kao antisrpski film, što je sramotno. Uvek sam bio spreman da razgovaram sa ljudima koji kažu da je film antisrpski. Najglasniji među njima su rekli da nisu gledali film - ispričao je Tihomir.
Glumac kaže da je snimanje "Turneje" više bilo opasno nego što je bilo zanimljivo.
- Snimanje "Turneje" je bilo snimanje visokog rizika. U Beogradu smo snimali samo sedam dana, a ostatak u Republici Srpskoj. Jelena Đokić je stvarno heroj. Imala je bebu od tri meseca, a sa nama je išla svuda. Išla je da hrani bebu na svaka dva sata. Kičić je čekao da mu se žena porodi i u jednom trenutku je odjurio u Beograd. Dobio je dete i ima scena kada ga neko dublira jer nije bio tu - otkriva on.
Prema njegovim rečima Dragan Nikolić je krio svoje zdravstveno stanje.
- Dragan Nikolić me je jedne noći zamolio da kada svi odu na spavanje, ali svi, dođem po njega i da ga vodim kod lekara. Te noći je bilo neko slavlje i niko nije hteo da ide na spavanje. Sedelo se do dva ujutro iako mi snimamo od pet, pola šest. Molio sam ljude da idu na spavanje, ali niko nije hteo. Uđem u pola tri kod Dragana Nikolića u sobu. On sedi obučen u jakni i satima me čeka da dođem po njega. Odvedem ga kod lekara u Prijedor, bilo mu je baš loše. Lekar je rekao da mora da ostane da leži u bolnici i da može da se desi najgore. Gaga mi je tada rekao da izađem iz ordinacije, da bi se pojavio posle 15 minuta. Rekao mi je da je sve u redu i da nikome ni reč ne kažem o tome što se desilo. On je ujutro na snimanju bio najvedriji, najveseliji, on priča viceve, šali se, držao je ekipu na okupu. Niko nije primetio da je bolestan do kraja snmanja, nikome to nisam ispričao dok je bio živ. Uspeo je bolest da skloni na stranu i da bude najveseliji, najspremniji, najorniji za posao. Video sam to kod mnogih velikih glumaca. Ne preporučujem mladim glumcima da život stave u službu kolektivnog posla koji se zove predstava i snimanje filma.
Glumac je otkrio da je i njegov kolega Bogdan Diklić bio ozbiljno povređen.
- Bili smo jako oprezni, imali smo mnogo oružja, tenkove, topove i stalno smo radili probe. Ponosan sam na tu produkciju. U jednom trenutku Bogdan Diklić treba da puca iz "kalašnjikova". To smo probali, ali u samom snimanju on je "kalašnjikov" uzeo levom rukom, a ne desnom, malo ga nakrivio i čaura ga je pogodila u kapak. Bilo je posledica i on je išao na lečenje - kaže popularni glumac.
- Savet za buduće generacije je da je partner uvek u pravu. Ovih dana sam baš zadovoljan i srećan jer ova talentovana klasa koju vodimo ima jako uzbudljiv entuzijazam i volju za rad. Često nas iznenade na času i urade više nego što smo očekivali. To je jedini način kako nešto možemo da uradimo. Čovek u bilo kojoj sferi života može da uradi nešto samo zajedno sa ljudima koji su spremni da rade. Sećam se da sam profesora Mijača pitao šta je to zbog čega se opredelio da me primi pošto su svi drugi bili protiv. "Imao si strašnu želju", rekao mi je. U mojoj želji je prepoznao moj talenat - ispričao je Tihomir Tika Stanić.
Autor: Nadlanu.com/M.M.
Foto: Boško Karanović za "Story"