Trećina građana Srbije odlazi redovno kod psihijatra ili psihoterapeuta, a još 30 odsto ide ponekad, pokazali su rezultati istraživanja portala "Danas".
Među razlozima najviše ispitanika navelo je da im je pomoć potrebna zbog anksioznosti i porodičnih problema.
- Anksioznost, napadi panike, problemi u socijalizaciji i uklapanju tokom školskih dana, problemi sa regulacijom emocija, čest osećaj ljutnje u svakodnevnim situacijam - jedan je od odgovora.
Drugi anonimni učesnik istakao je kao povod "bezrazložan strah od gubitak posla i strah da ću nešto pogrešno ili nedovoljno dobro uraditi".
- Stalni nespokoj i strah, kao trema - dodao je.
Mnogi su se žalili i na stanje u zemlji i društvu.
- Celokupna situacija u zemlji i gubitak bliskih osoba, otuđenost ljudi! Svakodnevno bombardovanje javnih sredstava, TV i novina užasima rata, ubistva, pedofilija, poskupljenja, kriminal, narkomanija, masovna samoubistva, saobraćajne nesreće, užas udarnih vesti. Kako dan da počneš? Uz kafu?
- Zbog idiotskog režima koji oduzima svaku ljudskost i vrednosti koje čovek mora da ima da bi bio čovek. I da prepiše lekove da me svaka šuša od policajca ne bi hapsila jer sam osvedočeni protivnik ovih smradova.
- Iako sam preduzetnik, imam stabilne prihode, zdrave odnose u porodici i divan brak, ali osećam prazninu. Ne vidim nikakvu nadu da će se išta promeniti u mentalitetu našeg naroda. Ne podnosim nepravdu i osećam da su obični ljudi nezaštićeni. Da smo jednostavno prepušteni sami sebi. Ne postoji empatija, rasizam i fašizam rastu kao korov, a ja sve to kao i mnogo drugih stvari jednostavno teško 'varim'. Ne postoji nada, ne vidim izlaz! Gušim se.
Pojedini su navodili i lične probleme i teške traume.
- Doživela sam seksualno uznemiravanje, ucenu i fizički napad od strane zaposlenog radnika u istoj firmi. Posle prijave nadležnim organima isti me je napao u mojoj kancelariji. Posle tog sam doživela traumu, zbog koje sam i danas na lečenju, iako moram da radim pod terapijom - jedan je od odgovora.
- Ne mogu više da živim, ne mogu da funkcionišem. Užasno se zamaram (bolesna sam, autoimunološka i kardiovaskularna oboljenja, potpuno iscrpljena, hronično umorna, potrošena višedecenijskim stresovima, poluinvalid), a moram. Imam maloletno dete i staru, teško bolesnu majku koju nemam gde da lečim kao ni sebe jer je u Srbiji sve uništeno pa i zdravstvo. A i finansijski je sve teže. Najgore je što ne vidim perspektivu za dete. Pokušavam da se održim u tzv. životu iako bih u skladu sa onim kako se osećam najradije da zaspim i ne probudim se - navodi se u odgovorima.
S druge strane, neki idu preventivno.
- Kod psihologa idem već dve godine zbog ličnog razvoja. U početku sam krenula da bih popravila komunikacijske veštine u odnosima sa ljudima, kasnije sam nastavila jer su mi prijali rezultati rada na sebi - navodi jedna čitateljka.
- Radim na sebi već godinama. Sve teme zastupljene, od završetka fakulteta, raskida sa dečkom, stajanje na noge, emancipacija od porodice, promena posla, anksioznosti u vezi sa poslom, životnim odlukama, analiza veza ljubavnih, porodičnih, prijateljskih... Svaki put kada osetim da mi se dešava nešto novo, a veliko je, proradim temu sa terapeutkinjom. Ako ništa drugo, vidimo se jednom u 4-5 meseci da prođemo kroz moj trenutni život, što bi se reklo, čekiram se.
- Osećam da moje vaspitanje i moje učenje po modelu iz detinjstva nisu dobri i da ću time povrediti svoje buduće partnere, prijatelje i nedužne ljude oko sebe, a samim tim i sebe. Idem da malo promislim o svemu i na vreme sprečim šta se sprečiti da.
Ljubavne probleme kao razlog za pomoć navelo je šest odsto ispitanika.
- Zbog depresije usled ljubavnih problema. Na svim ostalim poljima života kao što su posao, porodica, socijalni život ostvareni su lepi i više nego zadovoljavajuće sem na ljubavnom planu. Bilo je jasno da nešto ne radim dobro, da "ne znam" i da može bolje. Terapija kod psihologa je dala rezultate, zaista je pomoglo. Bez obzira na to, nastavila sam da idem. Osnažilo me - navela je jedna ispitanica.
Izvor: Danas Online
Foto: Ilustracija/Freepik.com