U Pozorištu na Terazijama otvoren 55. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma
Pozorište na Terazijama podsetilo je na početke filmske umetnosti – prve bioskopske projekcije koje su nekada davno organizovane upravo u pozorištima. Elegantno (ne)popunjen prostor bio je nezamisliv u vremena kada je bioskop bio atrakcija. A, danas… Ovde…
Želja publike da zavesa razotkrije "tajne" nekih novih pokretnih slika stvarala je atmosferu, kako su pojedini u foajeu primetili, iščekivanja "novih nada filmske umetnosti".
Početak ceremonije otvaranja najstarijeg evropskog festivala – Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, na balkonu je s nestrpljenjem čekalo nekoliko studenata FDU. "Da vidimo novi srpski film", prokomentarisao je neko od njih. Iskren komentar. Tumačenje je individualno.
I zavesa se podigla. Bend je, ničim izazvan, zasvirao i pesmu "Kaži zašto me ostavi" iz istoimenog filma. A onda smo se glumačkom minijaturom podsetili šta je film nekada značio. Dolazak u bioskop da bi se ogrejalo kod bubnjare, zaljubljeni parovi koji su Novu godinu dočekivali u tami bioskopske dvorane, pa sve do novih digitalnih tehnologija koje su – čini se da pisac monologa tako smatra (?!) – narušile romantiku.
Vrpoljenje je prestalo tek kada je emitovan najstariji sačuvani celuloidni zapis u Srbiji, "Krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića", snimljen 1904. godine u produkciji Arnolda Mjura Vilsona. Naravno, kao nekad, uz pratnju klavira.
Zvezda otvaranja Festivala svakako je bio renomirani filmski autor i profesor filmske montaže na FDU Mirko Babac.
- Iz knjiga profesora Bapca učili smo o filmu, a od njega lično kako je to živeti film - rekao je reditelj Stefan Arsenijević, uručujući Nagradu za životno delo jednoj od legendi jugoslovenskog filma.
Vidno dirnut snažnim aplauzom, profesor Babac otvorio je 55. izdanje manifestacije popularno zvane Festival kratkog metra, sledećim rečima:
- Verujem u moje studente. Verujem u filmsku umetnost.
Reči koje su na pravi način najavile filmska ostvarenja koja su usledila. Filmovi i autori u koje bi trebalo verovati. Iz različitih razloga…
Reakcije publike na izbor filmova na otvaranju nisu izostale, iako su bilo vrlo mlake.
Britanac Metju Volker predstavio se vrlo "ljudskom" animiranom pričom "Džon i Karen", o polarnom medvedu koji se izvinjava pingvinu. Dokumentarac Lidije Zelović-Goekijan "Moji prijatelji", o Sarajevu i prijateljstvima prekinutim ratom, nekako je uspeo da od početka do kraja hoda po tankoj granici između emotivnosti i patetike. Kratki igrani film Nikole Ljuce "Početak leta" ostaće zapamćen po jednom strastvenom "muškom" poljupcu, a "Potop na železničkoj stanici" Miloša Miloševića kao zanimljiv eksperiment.
Zapažena su bila i ostvarenja Žana Gabrijela Peroa, Maše Nešković, Milana Belegišanina, Pini Grils i Klebera Filoa. Posebno zanimljivo bilo je na velikom ekranu pogledati kratak igrani film Danila Bećkovića "Dečak koji je bio suviše nevin". Film, koji verovatno daje jedan od mogućih odgovora na komentar studenata s početka, začet je kao scena još uvek iščekivane tinejdž-komedije "Doba nevinosti", a prerastao je u samostalnu celinu, rado gledanu na sajtu You Tube.
Otvaranju Festivala kratkog metra prisustvovali su i ministar kulture Vojislav Brajović, reditelj Slobodan Šijan, vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, dramaturg Dimitrije Vojnov, reditelj Janko Baljak, autori prikazanih domaćih ostvarenja i mnogi drugi.
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma traje do 30. marta. Brojne filmove, podeljene u desetak programskih celina, možete pogledati u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Da li se upravo tu kriju "nade filmske umetnosti" ili "novi srpski filmski talas", pokazaće vreme i reakcije publike.
Katarina Milovanović