Prejedanje je možda najčešći poremećaj ishrane koji pogađa između 0,6 i 2,3 odsto ljudi širom sveta. Mnogi nisu ni svesni da imaju ovaj poremećaj.
- Procenjuje se da se može pojaviti dva do tri puta češće od anoreksije, a neki dokazi pokazuju da je broj slučajeva u porastu - rekao je Pol Jenkins, vanredni profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Riding, piše Conversation.
Ipak, uprkos tome koliko je uobičajeno, mnogi ljudi još uvek nisu svesni da to stanje postoji. Zapravo, mnogi ljudi s poremećajem prejedanja ne shvataju da ga imaju, što znači da im se poremećaj ne dijagnostikuje do 30-ih ili 40-ih godina.
S obzirom na štetu koju ovo stanje može da prouzrokuje, svest koju podižu ljudi sa ovim poremećajem, naročito javne ličnosti, može da pomogne većem broju ljudi da dobiju potrebnu pomoć, umesto da godinama sami pate.
Postoje neke stvari povezane sa ovim poremećajem na koje bi trebalo obratiti pažnju:
Osećaj da su stvari van kontrole
Ono po čemu se poremećaj prejedanja razlikuje od povremenog prejedanja ili perioda emocionalnog jedenja je osećaj da ste van kontrole dok jedete ili ako ometa vaš svakodnevni život.
Neki drugi znakovi poremećaja prejedanja uključuju:
– jedenje do osećaja neprijatne sitosti,
– jedenje velikih količina hrane, čak i kada niste gladni,
– konzumiranje hrane brže nego inače,
– osećaj gađenja, lošeg raspoloženja ili osećaj krivice nakon jela.
Uz odgovarajuću podršku, često je moguće prepoznati poremećaj prejedanja pre nego što se razviju ozbiljni problemi. Važno je rano ga "uhvatiti" jer može dovesti do niza zdravstvenih problema, poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i visokog holesterola.
Drugi problemi sa mentalnim zdravljem takođe su česti, pri čemu do 70 odsto obolelih prijavljuje poremećaje raspoloženja, poput depresije ili teskobe.
Oko jedne četvrtine ljudi s poremećajem prejedanja pokušalo je samoubistvo. Poremećaj prejedanja može da imati veliki efekat na svakodnevni život osobe, pri čemu se prijavljuje lošiji uspeh u školi i niža stopa zaposlenosti.
Većini ljudi će biti preporučiti psihološki tretmani, poput kognitivne terapije, koji im mogu pomoći da razumeju faktore koji pokreću njihovo prejedanje, a takođe im može pomoći da nauče zdravije prehrambene navike i mehanizme suočavanja.
Psihološki tretmani mogu da budu vrlo efikasni u pomaganju ljudima da prestanu da se prejedaju, i mogu da poboljšanju simptoma drugih stanja mentalnog zdravlja koje mogu da imaju, poput depresije.
Lečenje lekovima, kao što su antidepresivi, pokazalo se korisnim u smanjenju prejedanja. Međutim, ti lekovi nose rizik od štetnih efekata, kao što su glavobolja, nesanica, mučnina i umor, i u proseku su manje efikasni od psihološke terapije.
Drugi ključni element u oporavku od poremećaja ishrane je da osoba nauči kako da promeni svoj odnos prema hrani.
Dobijanje pomoći
Dok je nekoliko faktora često u igri kada je reč o poremećaju prejedanja, simptome obično pokreću negativni događaji ili emocije, poput osećaja dosade, tuge ili teskobe ili fiziološki okidači, poput gladi.
Osobama sa poremećajem prejedanja takođe može da bude teže da regulišu svoje emocije, što može da dovede do začaranih krugova lošeg raspoloženja i prejedanja.
Neki znakovi da možda razvijate problem sa prejedanjem mogu da uključuju promene u prehrambenom ponašanju, kao što je kupovina velike količine hrane ili jedenje čak i ako niste gladni, ali i provođenje puno vremena razmišljajući o hrani.
Prejedanje nije prijatno iskustvo i ljudi se često osećaju uplašeno, postiđeno ili krivo zbog svojih simptoma, zbog čega je posebno teško razgovarati o tim iskustvima.
Ako mislite da imate problema sa prejedanjem, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse što je pre moguće kako bi mogao da vas uputi stručnjaku.
Iako ovo može da deluje zastrašujuće, priprema unapred može da pomogne. Razmislite šta biste mogli da kažete, šta vas brine i koja pitanja imate.
Ako poznajete nekoga ko bi mogao da ima problema sa prejedanjem, može da bude od pomoći da s njim razgovarate iskreno i bez osuđivanja. Pokušajte da ih razumete i podstaknete ih da potraže stručnu podršku.
Poremećaj prejedanja ostaje često zanemarena i nedovoljno lečena bolest. Prepreke postoje i za pacijente i za stručnjake, a ukazivano je i da se poremećaj prejedanja može previše pojednostaviti u medijima.
Pogrešno predstavljanje bolesti i manje razgovora na ovu temu može da oteža obolelima da se otvore i govore o svom stanju. Povećanje svesti o poremećaju prejedanja pomoći će obolelima, ne samo podsticanjem da potraže lečenje, već i smanjenjem stigme.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com