Talentovanog španskog glumca Rubena Samoru publika u Srbiji upoznala je pre 15 godina u "Televisinoj" telenoveli "Pasión", a lane se pojavio u "Telemundovom" ostvarenju "Buscando a Frida". Pored toga, harizmatični Španac poznat je po interpretaciji istražitelja Gabrijela Medine u seriji "Los Simuladores", koja je nominovana za najbolju međunarodnu komediju na dodeli Emi nagrada, te po ulogama u brojnim serijama i filmovima - "Paramedicos", "Cumbia Ninja", "Alias el Mexicano", "El Capo" i "Sala de Urgencias", kolumbijskoj verziji čuvene medicinske sage "ER". Zatim, tu su uloge u "Vuelve Temprano", "Falsos Falsificados", "Atrapada", "Vivir sin Permiso" i "Promesas de Campaña". Između ostalih, ovaj Španac koji već dve decenije živi i radi u Meksiku, značajne role ostvario je i u projektima "13 Miedos", "La Profecía de los Justos", "Recién Cazado", "Blunt Force Trauma", "El Silencio del Roble", "La Caridad", "Restos de Viento", "Consciencia"...
Prvog dana decembra svestrani umetnik proslavio je 47. rođendan, a za naš portal govorio je o ulozi kontroverznog Hermana Arteage u popularnoj španskoj seriji "Vivir sin permiso" ("Život bez dozvole"), svojoj glumačkoj karijeri, te o prvoj knjizi "Sobreviviéndome" koja je objavljena pre četiri godine i čiji se nastavak uskoro očekuje.
Srpska publika je imala prilike da vas vidi u drugoj sezoni popularne serije "Vivir sin permiso" koja se emituje na Netflix-u. Kako je došlo do tog angažmana?
- Uh, to je duga priča. Život me je naveo na taj projekat. Trebalo je da počnem da glumim u drugoj sezoni serije "La reina del sur", koja se snimala u Kolumbiji. U to vreme sam bio u Španiji, u poseti svojoj porodici i u međuvremenu mi je javljeno da se projekat u Kolumbiji, ipak, neće realizovati. Spletom okolnosti, pozvali su me na kasting za "Vivir sin permiso" i dobio sam ulogu. To je bio moj dugo iščekivani povratak u rodnu Španiju.
Kakav je Herman Arteaga, lik koji tumačite? Da li mislite da je zaslužio sve ono što mu se dogodilo?
- Herman Arteaga je inteligentan, lukav i okrutan. Životne okolnosti su ga primorale da bude takav budući da je odrastao okružen narko-dilerima. Shvatio je da u tom poslu mora da bude surov ili će ga u suprotnom ubiti. To je osoba koja nema očinsku ljubav budući da sopstvenog sina koristi kao oruđe. Na kraju postaje vođa meksičkog narko kartela upravo zahvaljujući svim tim oklopima koje ima na sebi. Mislim da je zaslužio takav kraj. Moram da priznam da se meni, lično, dopao kraj, posebno zbog toga što smo ga osmislili reditelj, moj sin i ja, a i pomalo podseća na šekspirovsku tragediju.
U kojim delovima Španije je snimana serija?
- U zapadnom delu Galisije i u Segoviji. U Segoviji je snimljen jedan deo zatvora i bio sam veoma srećan jer je baš u tom zatvoru sniman i popularni španski film "Ćelija 211" (Celda 211) sa Luisom Tosarom i Luisom Saerom koji tumači lik Fera u seriji "Život bez dozvole".
Da li ste sa nekim od kolega iz serije sarađivali ranije?
- Ne, sve sam ih upoznao na snimanju serije. Odrastao sam uz filmove i serije Hosea Koronada i bila mi je čast da sarađujem sa njim na ovom projektu.
Poreklom ste iz Španije, tačnije iz Pamplone, ali već više od 20 godina živite i radite u Meksiku. Zašto ste se odlučili da odete u Meksiko?
- Da, rođen sam u Pamploni, ali sam odrastao u Mendaviji, jednom malom mestu koje broji svega 4.000 stanovnika na nekih 80 km od Pamplone. Nakon toga sam otišao na studije glume u Madrid i odatle u Latinsku Ameriku. Prvo sam otišao u Meksiko zato što je sve što sam imao prilike da radim u Madridu tokom poslednja tri meseca mog života tamo imalo veze sa Meksikom. Jednog jutra sam se probudio i rekao sebi: "Meksiko me zove, otići ću da vidim šta me tamo čeka." Mislio sam da ću ostati kratko, nekih godinu dana, a već je prošla skoro 21 godina.
Koja vam je uloga bila najznačajnija na početku karijere? Da li ste vezani za tu ulogu?
- Dobro pitanje. Obično me pitaju koja mi je najznačajnija uloga u dosadašnjoj karijeri, ali važan je bio taj početak jer sam tada tražio odskočnu dasku. U pitanju je meksička serija, rimejk argentinske serije "Los simuladores", u kojoj sam tumačio lik Gabrijela Medine. To je za mene značilo igrati u prvoj ligi, sa poznatim glumcima, a i dan-danas kada izađem na ulicu, ljudi me najviše prepoznaju upravo po toj roli. Na neki način sam vezan za tu ulogu jer je to bio jedan veliki projekat, a i publika mi ne dozvoljava da je zaboravim. Moram da dodam da sam imao sreće što sam kao glumac radio na sjajnim projektima i postoji nekoliko uloga kojih se uvek rado setim.
Kako ljudi u Meksiku gledaju na glumce i koliko ih poistovećuju sa ulogama koje igraju?
- Pre svega, Meksikanci su veoma stidljivi. Bio sam u nekim drugim zemljama gde su ljudi prilično otvoreni i oduševljeni kada čuju da sam glumac. Međutim, Meksikanac će te sresti, ali retko će ti prići iako znaš da te je prepoznao po nekoj ulozi. Mnogi me prepoznaju na ulici, ali retko ko se usudi da mi priđe. A i kad mi priđu, to uvek rade sa puno poštovanja.
Igrali ste i u telenoveli "Strasti" (Pasión), koja je u Srbiji emitovana 2007. godine i bila je veoma popularna. Kako je bilo glumiti u jednom takvom projektu?
- Moram da istaknem da u početku nisam imao nameru da glumim u telenovelama, međutim, kada su mi ponudili ulogu u ovoj kostimiranoj telenoveli i rekli da ću da se prerušim u pirata, odmah sam pristao jer mi je, uostalom, to bila jedna od velikih želja. Moj lik se zove Ernan, on je desna ruka jednom Englezu. Stvarno sam uživao u ovom šestomesečnom projektu, ali, iako je kratko trajao, za mene je značajan pošto je to bilo moje prvo pojavljivanje na malim ekranima, prerušen u pirata, na piratskom brodu, u Kartaheni de Indijas, u Kolumbiji. Bilo je lepo osetiti težinu kostima, perike, sablje... Kompletan ambijent je bio jedinstven.
Na kojim platformama publika iz Srbije može da prati serije i filmove u kojima učestvujete?
- Ima projekata na Netflix-u, na Amazon Prime-u, i, naravno, na nekim drugim platformama koje su dostupne u Latinskoj Americi. Problem je u tome što do moje porodice i prijatelja u Španiji, kao i do ostatka Evrope, stiže samo deo onoga što radim. "Kralj Visente Fernandes" ("Rey Vicente Fernandez") je druga serija u kojoj učestvujem i koja je dostupna na Netflix-u.
Da li biste izdvojili nekog glumca ili režisera sa naših prostora?
- Naravno. Znam Darka Perića, Helsinkija iz serije "La casa de papel". Gledao sam filmove u kojima glume Miki Manojlović, Srđan Todorović. Takođe, veoma mi se dopao film o Maradoni koji je režirao Emir Kusturica.
Da li ste nekada posetili Srbiju? Da li imate želju da je posetite?
- Ne, nisam. Dok sam živeo u Španiji, nisam imao prilike da putujem u druge zemlje i svaki put kad bih iz Meksika odlazio u Španiju da posetim porodicu i prijatelje, kritikovali bi me ako bih imao želju da posetim neku drugu zemlju jer smo se retko viđali. Ali, naravno, voleo bih da upoznam Srbiju, kao i druge evropske zemlje.
Pored toga što se bavite glumom, napisali ste i knjigu "Sobreviviéndome" koju je 2019. godine objavila izdavačka kuća Drakul. Koji je žanr u pitanju i kako ste došli na ideju da napišete knjigu? Da li u tom delu ima autobiografskih elemenata?
- Smatram da sam u isto vreme i pisac i glumac još od malih nogu. Počeo sam vrlo rano da čitam, i mnogo sam čitao. Takođe, vrlo rano sam počeo i da pišem. Sa osam godina sam pisao priče i stripove. Jednom prilikom, pročitao sam jednu naučno-fantastičnu knjigu koja mi se dopala i rekao sam sebi da bih jednom želeo da zatvorim jednu knjigu i da kažem sebi da je moja, da sam je ja napisao. Kada sam seo da pišem, odlučio sam da to bude naučna-fantastika o mojoj rodnoj zemlji. Prvu ruku sam napisao pre nekoliko godina, ali sam odlučio da odstoji neko vreme pa sam onda gotovo čitav sadržaj knjige promenio za tri meseca. Plašio sam se da napišem roman jer se divim piscima i čitav život me prate njihove priče. Ukratko, ova knjiga je intimna priča o smaku sveta. Nema autobiografskih elemenata, jedino realno su mesta, varoš koja se opisuje je moja varoš, Mendavija.
Napisali ste i drugi deo "Mañana, cuando sigamos vivos", ali ga još uvek niste objavili. Kada bismo mogli da ga očekujemo?
- Tako je. Još uvek ne znam kada će izaći, ali u planu je i treći deo kako bi na kraju to bila trilogija. Ideja je bila da bude ukupno pet delova, ali sam odlučio da spojim 3. i 4. deo u jedan zbog jedne zanimljive narativne igre, pa ne znam hoće li biti petog dela.
Autor: Nada Gašić
Foto: Isabel Galindo