Promene vremena i bogata praznična trpeza "krivi" su za povećan broj umrlih početkom godine, otprilike za deset odsto više nego ostalih meseci, najčešće zbog bolesti srca, krvnih sudova i respiratornih oboljenja.
Oko 10 odsto više ljudi u Srbiji premine u periodu od januara do marta, u poređenju sa drugim mesecima u godini, a razlog za to najverovatnije su nagle vremenske promene i prejedanje tokom prazničnih dana, što najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji u proseku umre oko 104.000 ljudi godišnje. Svaki drugi stanovnik naše zemlje umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od raka i svaki deseti od posledica povreda, respiratornih oboljenja i šećerne bolesti.
Dan u kojem se okuplja porodica
Poznato je da je smrtnost od povreda u saobraćaju najučestalija u letnjim mesecima, bolesti srca, krvnih sudova i respiratornih oboljenja u zimskim, a od šećerne bolesti u jesen i zimu. Ako se posmatra umiranje bez obzira na uzrok smrti, ono je najučestalije u periodu od januara do marta (gotovo 10 odsto od svih umrlih godišnje).
Lekari napominju da prve mesece u godini najteže podnose ljudi koji imaju neregulisan krvni pritisak, hipertenziju, krte krvne sudove, šećernu bolest...
Kardiolozi su napomenuli da više ljudi umire u ovom periodu. Temperaturne oscilacije utiču na pogoršanje zdravstvenog stanja, pojavu infarkta srca ili šloga. Ukoliko im nije dobro, srčani bolesnici trebalo bi da pozovu svog lekara, jer on može da ih posavetuje kako da koriguju propisanu terapiju. Osim medikamenata, najbolja terapija je šetnja. Umerena fizička aktivnost u roku od 15 minuta najbolje obara krvni pritisak. Kada je hladno, krvni sudovi se sužavaju pa se zato javlja bol u grudima. Srce trpi i upozorava da nema dovoljno kiseonika. Važno je da ljudi ne izlaze naglo napolje iz tople sobe kada su temperature niske, već da to čine postepeno.
Ima i onih koji u ovom mesecu ne mogu da odole đakonijama sa slavskih i prazničnih trpeza pa završe kod lekara zbog preopterećenog stomaka, mada prejedanje može da izazove i još teže posledice.
Zbog obeležavanja Nove godine, Božića, slava, ljudi ne vode računa o ishrani. Uz to, loše regulišu krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Kada se tome doda hladno vreme, povećava se broj onih koji dožive šlog ili srčano oboljenje, a mnogi i ne prežive.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com