- Gledaćemo tokom godine da damo više prava porodiljama i trudnicama. To su ogromne pare, 80 do 100 miliona evra - rekao je obraćajući se javnosti prvi put ove godine Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
- Da izađemo i sa dodatnim programom, samo da imamo više dece - rekao je on.
I pre Nove godine, sa planom mera kojim bi se u Srbiji žene podstakle da rađaju izašla je i ministarka zadužena za brigu o porodici Darija Kisić Tepavčević.
Naime, porodiljsko odsustvo bi trebalo, kako je najavila, da se produži sa 12 na 15 meseci, odnosno na 18 meseci za žene koje su rodile drugo dete. Odsustvo radi nege trećeg deteta od ranije traje dve godine.
Vučić je izjavio i da će "izmene zakona uslediti u martu, maju, septembru", a tim povodom su i iz Udruženja Mame su zakon rekli da postoje izmene koje i ne zahtevaju velika izdvajanja iz budžeta i koje se mogu realizovati relativno brzo.
Nije natalitet problem, već migracije
Mere koje je Vlada Srbije predočila i izmene zakona koje su neophodne, neće rešiti suštinski problem - a to je starost stanovništva.
- Naše populacione mere su najčešće pronatalitetne, najčešće se gleda da se podigne nivo rađanja, ali iz evropskih iskustva Švedske, Britanije ili Francuske koje su imale dugogodišnja ulaganja pa opet nisu uspele da značajnije podignu nivo rađanja, vidimo da to nije baš lako - kaže demograf Ivan Marinković.
U razvijenom delu sveta gde su žene ravnopravni učesnik u privrednoj aktivnosti, gde je obrazovanje svima podjednako dostupno i svuda gde postoje pozitivne tekovine društva, napominje on, željeni broj dece ograničava se na dvoje, a nivo koji se realizuje često bude manje od toga.
- Problem koji mi imamo sa nedovoljnim brojem rađanja datira još od sredine 20. veka i ni tada nismo imali dovoljno rađanja, ali zbog mlade populacije prvi negativni prirodni priraštaj imali smo tek četiri decenije kasnije, 1992. godine. Tako da bilo koju meru da donesemo i da podignemo nivo rađanja, što nije moguće i realno, mi ne možemo da popravimo situaciju značajnije - napominje Marinković.
Populacione mere naše države treba da se zasnivaju, kako kaže, na poboljšanju nataliteta i politika prema migracijama treba da bude drugačija jer najrazvijenije zemlje upravo dobrom politikom prema migracijama održavaju broj stanovnika.
- Da u razvijenim zemljama nema naseljavanja mladih vrlo brzo bi imali negativni prirodni priraštaj. Znači, migracije su jedini iks faktor koji može značajnije da promeni sliku stanja. Ove najavljene mere ne mogu ništa značajnije da urade da bi promenile tu sliku - ističe demograf.
Sa ovim merama, napominje Marinković, možemo da održavamo na određenom stepenu nivo rađanja, a kod nas je on i sada na evropskom proseku.
- Možemo da održavamo da padne niže, kao što se to desilo u Italiji i Španiji. Naš fertilitet nije loš, nama je problem nepovoljna starosna struktura, jer zbog velikog udela starog stanovništva imamo intenzivnu depopulaciju - kaže Marinković i dodaje da dok ne postanemo imigraciona zemlja nećemo moći da promenimo sliku.
Najveći problem je nama, kako kaže, predstavljala emigracija jer su procene demografa bile da između 15.000 i 20.000 ljudi na godišnjem nivou više odlazi nego što dolazi u zemlju.
- To znači da na nivou od 10 godina, između dva popisa, 200.000 ljudi više ode, ali sačekaćemo konačne rezultate, da vidimo da li je tako - napominje on.
Marinković kaže da smo mi tradicionalno emigraciona, a ne imigraciona zemlja, a o tome koliko nam je starosna struktura nepovoljna dovoljno govori i to što imamo radnike iz drugih zemalja.
- Ti radnici do sada nisu ulazili u naše stanovništvo, ali ako se to promeni, onda migracije neće biti negativan faktor, ali bi nama one trebalo, zbog situacije u kojoj smo, da budu pozitivan faktor. Morali bismo da imamo na godišnjem nivou 20.000 do 30.000 ljudi više onih koji dolaze nego odlaze da bismo mogli da nadomestimo negativan prirodni priraštaj - kaže demograf Ivan Marinković.
Izvor: Danas.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com