Većina ljudi u Srbiji ne razmišlja o prazničnoj depresiji dok im se tokom novogodišnje i božićne euforije naglo ne pokvari raspoloženje. Nismo naviknuti da vidimo problem kod drugih dok ga i sami ne doživimo. A praznična depresija je veliki problem.
Psiholog Snežana Repac otkriva sa čim se to suočavamo i kako da uplovimo u 2023. prepoznajući na vreme da nešto nije u redu.
Prema njenim rečima, ove godine za praznike možemo biti depresivniji nego inače, jer imamo nekoliko situacionih kriza, ali da ako blagovremeno reagujemo možemo izbeći katastrofu.
Šta je praznična depresija?
Snežana Repac objašnjava da je praznična depresija povezana sa našom društvenom ukomponovanošću.
- Kada dolazi novogodišnja euforija, a naročito kupovina poklona, ona je definitivno usmerena ka jednom cilju, a to je biti sa nekim koga volimo i ko nas voli. Tada dolazi do prispitivanja. Kod onih srećnijih se javlja pitanje ko je taj. A mnogi ljudi čak dolaze do rešavanja pitanja usamljenosti. Tada se nižu dileme - koliko sam voljen, koliko sam sam, koliko mi dragi ljudi nedostaju. Sve to stvara emocionalni kolaps i ulazi se u prazničnu depresiju - kaže psihološkinja napominjući da je ovo kontekst osećanja.
Kako kaže, postoji i racionalan kontekst, te je ovo situaciona depresija koja se ogleda u nemogućnosti zabrinjavajućeg broja ljudi da priušte sve ono što je danas civilizacijski imperativ.
- Danas se podrazumevaju pokloni, provod, novac, a ako to nemamo onda se događa da se potisnuta osećanja "provale". Tada se osetimo kao da imamo nižu vrednost, da smo inferiorni, nedorasli. Na to se nadovezuju i drugi trigeri za depresiju. Postavljaju se pitanja - šta to sve nisam postigao i završio ove godine; koja je moja krivica, šta sam sve mogao, a šta nisam... To se zove tenzija nedovršenog posla sa kojim se čovek suočava već prvog januara kada se po inerciji pravi bilans - objašnjava ona.
Razlika koju očekivanja prave među ljudima je glavni razlog toga zašto neko upada u prazničnu depresiju, a neko drugi ne.
- Ako neko ima visoka očekivanja, a nema mogućnosti da ih ostvari, onda će neminovno upasti u depresiju. Onaj ko je realan ima veće šanse za redovna praznična raspoloženja - kaže pihološkinja Snežana Repac.
Simptomi praznične depresije
Praznično depresivni ljudi najčešće sede u ovo doba godine u kući i ne žele baš nigde da izađu.
- Prvi simtom je diskvalifikacija Nove godine kao nečeg što je kič, što ih ne zanima. Takvi ljudi nisu u mogućnosti da se prepuste euforičnim osećanjim, jer nemaju osećanje radosti u sebi - otkiva psihološkinja.
Prema njenim rečima, mnogim ljudima je Nova godina nešto što provocira tugu, a onda ulazimo u rizik da se završava u alkoholu i drogama.
Kako sa prazničnom depresijom nakon tri godine korone?
Korona je "zavrena" ove godine u smislu kontrolora po mestima gde bismo proslavljali Novu godinu, te je ovo nakon par godine prva "otvorena" proslava "lude noći".
- Rizik prve godine "slobode" je taj što će se podići dinamičnost i biće eksplozivna Nova godina. Ljudi su potiskivali svoja osećanja dosta dugo. Mnogi nezadovoljni ljudi koji su do sada imali pokriće da im je "zabranjeno" kretanje, sada će biti pritisnuti da izađu, te se može desiti pojačano ispoljavanje agresivnosti. Kod depresivaca se bujica osećanja veoma često može pretvoriti upravo u agresivnost i to ne treba zaboraviti - kaže Repac.
Turbuletno je stanje u svetu stimulativno je na više nivoa, pa i na prazničnu depresiju.
- Ljudi su nezadovoljni i uplašni, te je bezbednosni rizik veći. Priliv stranaca se ne odražava dobro po ljude u Srbiji. Doći će i mnogi zbog toga što je Beograd prestonica kulture. A sve to uz pojačanu emocionalnu nestabilnost je veoma loše - ističe psiholog.
Može se desiti sa će priiliv stranaca biti okidač za mnoge ulične konflikte, kada se depresija ispolji kao agresivnost.
Ekonomska kriza se manifestuje kroz opštu nervozu. Ljudi masovno žmure, prepuštaju se i "vade kartice" bez kontrole, a onda dolazi do problema.
- Samokontrola je za praznike dosta slabija i ljudi se impulsivno opredeljuju za kupovinu. Ljudi ne vode računa o svojim mogućnostima, pa se kasnije dešava da nemaju novca za račune. Tada dolazi do rizika da nas snađe postpraznična depresija - kaže Snežana Repac napominjući da je to ogroman problem jer se ljudi potroše i emotivno i finansijski.
Prema njenim rečima, često se ljudi posle praznika opredeljuju za zatvaranje, te mnogi čak otvaraju bolovanja, odstupaju od svoje osnovne funkcionalnosti za život.
- To se događa svima koji ne usklade realne mogućnosti sa ponašanjem i željama. Nezadovoljstvo dolazi do neisprekidanog lanca loših osećanja i postupaka - napominje psihološkinja.
Kako razlikovati prazničnu od obične depresije?
- Praznična depresija je situaciona i lokalizovana, podstaknuta bujicom emocija i dešavanja. Ogleda se ili u potpunom povlačenju ili u ispoljavanju agresivnosti - kaže Repac.
Prema njenim rečima, praznici uvek donesu preispitivanje, ali kod stabilnih ljudi se to manifestuje u skupu sabiranja utisaka i donošenja kvalitetnijih odluka.
Obična deprsija je hronično stanje gubitka radosti, volje za životom i takvi simtomi su kontinuirani i potrebna je stučna intervencija.
Nova godina je vreme kada se svi naši unutrašnji konflikti nađu na površini.
Praznici su okidač za veći problem - kako pomoći?
Kada nekog volimo, a on "potone", možemo na vreme prepoznati da li je to nešto što je akutno ili je veći problem. Tako je i za novogodišnje praznike. Postoje ljudi koji situacionu depresiju prevazilaze sami i ne komplikuju zdravstveno stanje, a neretko je mnogma potrebna intervencija.
- Kada poznajemo nekog i njegove crte ličnosti, onda imamo slobodu da ga suočimo sa njegovim "lošim" ponašanjem koje je u neskladu sa kontekstom. Važno je podsetiti voljenu osobu da je prirodno biti sa ljudima i radovati se sa njima u ovo doba godine. Kada date vrednosni stimulus onda nekog motivišete da promeni pristup rešavanju problema - objašnjava psihološkinja.
Ipak, ona upozorava da ukoliko neka osoba odbija pomoć i insistira da se "zakopa dublje", onda je važno usmeriti je na stručnjaka.
- Novodišnje raspoloženje i neraspoloženje je stanje unutrašnjeg duha, naše ukomponovanosti i ako smo realni prema sebi i znamo da emocionalno osciliramo, onda je važno da se najpre emocionalno opismenimo. Kada postoji empatija, onda postoji i prilagođavanje. Ako se prilagodimo nekome koga volimo i odložimo svoje želje i potrebe, to je dobra vežba da ne upadnemo u prazničnu depresiju. Empate nikada nisu same - zaključuje psiholog Snežana Repac.
Izvor: Republika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com