Iza nas je praznični period, vreme u godini kada se svi tradicionalno opustimo, kada se dobro i obilato jede, uz to se malo i popije, nabaci se i po koji kilogram. Posle svega toga sledi period pronalaženja pravih odgovora na pitanja kako opraviti organizam posle svih slavlja i kako se vratiti na normalan način ishrane.
- Ljudi su vrlo svesni opasnosti od preteranog uživanja u hrani, ali tu vrstu opasnosti ignorišu. Ne postoji čarobni štapić. Neophodno je uspostavljanje pravilnog ritma uzimanja hrane uz prisustvo svih grupa namirnica a to su: integralne žitarice i hleb, fermentisani mlečni napici: jogurt, kefir, kiselo mleko, meso, riba, jaja, svo povrće i voće, vidljive masnoće uz pravilan termički tretman: dinstanje, pečenje u rerni, kuvanje naimirnica u sopstvenom soku i slično. Izbegavati prženje jer tako povećavamo kalorijsku vrednost obroka i štetne produkte - rekla je nutricionistkinja Marija Jovanović u Jutarnjem programu Radio - Beograda 1.
- Neophodno je da napravimo ritam uzimanja hrane, a to znači da jedemo u približno isto vreme svaki dan. Doručak treba da bude najkasnije u trećem satu po ustajanju, do ručka je potrebno da prođe oko pet sati, a večeru treba uzeti najmanje tri sata pred odlazak na spavanje. Užina se kreira po potrebi između glavnih obroka, uglavnom je voćna i pomaže nam da premostimo do narednog obroka. Pravilan ritam uzimanja obroka nam pomaže da nemamo ispade gladi i ne unesemo veću količinu hrane od planirane - naglašava Jovanovićeva.
Upozorava da ekstremniji načini čišćenja organizma i brzog mršavljenja uz ograničen broj namirnica mogu napraviti veliki problem ogranizmu.
- Ne nasedajte na ideje o čarobnim smutijima i napicima jer ćete kroz dva, tri sata ponovo biti gladni. Velikim razmacima između obroka rizikujete da dođe do naglog pada šećera u krvi i onda posegnemo za unosom koncetrovanog šećera kroz neki slatkiš i tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi, a potom i naglog pada. Taj pad nas uvodi u ponovnu glad i mi smo opet u začaranom krugu. Isto tako je opasno izbacivanje pojedinih grupa namirnica na duži vremenski period, na primer: mlečnih proizvoda koji su prevencija osteoporoze ili zasićenih masti koji učestvuju u sintezi polnih hormona i čiji nedostatak može dovesti do izostanka ciklusa, ili favorizovanje proteinskih dijeta koje opterećuju bubrege - kaže ona.
- Za čoveka nije pitanje da li će živeti 80 ili 90 godina, već kako će živeti. Edukacija je važna, a konkretan jelovnik se kreira prema polu, godinama, fizičkoj aktivnosti, vrsti zanimanja, eventualnom postojanju oboljenja i kreira ga isključivo nutricionista - zaključuje nutricionistkinja Marija Jovanović.
Predlozi za obroke
Doručak: žitne pahiljice sa fermentisanim mlečnim napitkomuz ili integralni hleb sa sirnim namazom i povrćem ili omlet od belanaca sa povrćem i jogurtom.
Ručak: supice ili čorbe od povrća uz grilovano meso ili ribu sa salatom ili složeno kuvano jelo od mesa i povrća bez dodataka jaja, pavlake...
Užine: sveže voće uz malu količinu orašastih plodova
Večera: grilovano povrće uz mladi sir i integralni hleb ili pirinač ili mala količina mesa od ručka uz svežu salatu prelivenu laganim dresingom napravljenim od kiselog mleka sa začinima i limunom uz neki integralni dvopek.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com