Oni koji su očekivali akustično zagrevanje – prevarili su se. Garavi sokak i Svremenaši ( to jest S vremena na vreme bez Asima Sarvana) „ispoštovali“ su festival koji je u osnovi rokerski i latili se električnih gitara. Lepo je bilo videti Ljubu, Mikija, Kokija kako ovim nastupom obeležavaju četiri decenije od snimanja prvog singla „Sunčana strana ulice“ a onda su Svremenaše nasledili „savremenaši“.
S.A.R.S
Nejasno je ostalo, barem onima koje ne zanimaju stvari iza scene, zašto je bend sa galopirajućom popularnošću širom bivše Juge dobio samo pola sata, a, primera radi, veče ranije široj javnosti anonimni Hypnotized su se na bini baškarili u headliner terminu, između Simple Minds i Goblina !? Enigmu „kako na najbolji način iskoristiti dva frtalja sata“ Sveže Amputirana Ruka Satrijanija rešila je na, manje-više, očekivan način: „Ratujemo ti i ja“, „“Mir i ljubav“, „To rade“, „Perspektiva“, „Debeli lad“, „Rakija“, „Ana“ (za koju se nenadano otvorilo malo vremena) i, kao i uvek za koncertni kraj, njihov početak – „Buđav lebac“. Svaka čast Žaretu, Tihomiru i ostatku postave – momci funkcionišu kao nekada veliki bendovi od Vardara do Triglava. Malo dremke posle nastupa, već danas su u Sloveniji...
DA ME VIDI BABO
S.A.R.S. i bend koji ih je nasledio, Dubioza kolektiv, vezuje dosta toga. Prijatelji su, neguju srodan zvuk, drugi put su nastupili na Beer festu i to uz MTV podršku. Sarajlije nailaze redovno na odličan odjek u Beogradu, pravi su bend za ovakav festival a za ovu priliku su napravili i odličan štos ubacivši u nastup i čuveno „youtube“ skandiranje iz njihove države – „Da me vidi babo da se opijam, sedam jegera“. Serijski komentari koji su se odmah pojavili na internetu „Dubioza pokidala“ i slični dovoljno govore.
POSLE MNOGO GODINA...
Goran Šepa Gale, čuveni pevač Kerbera, redovno izvodi najveće hitove niškog benda u klupskim prostorima zajedno sa kolegom Najdom ali je sve to mnogo drugačije kada se izađe, posle toliko godina, pod Kerberovom zastavom i sa starim saradnicima. Primetili su neki da je Galetu pucao glas ali je blistav niz hitova („Bolje da sam druge ljubio“, „Kad ljubav izda“, Mezimac“, „Čovek od meda“...) zaključno sa „Mama-tata“ tako složno otpevan iz sto hiljada grla da će Kerberovih sat vremena, kad se podvuče crta, sasvim sigurno biti jedan od vrhunaca ovogodišnjeg Beer festa.
MATORI KLINCI
Šetnja od starog ka novom i obrnuto stopila se u jedno tokom nastupa benda „The Fires“. Bojazan da će nepoznato ime doneti dosadu i pad atmosfere bila je neosnovana jer su švajcarski tinejdžeri opredeljeni da interpretiraju dobro poznate hitove, mahom iz šezdesetih i sedamdesetih.
...PA STARI ASOVI
Nisu se, dakle, posle Kerbera dosađivali oni koji su čekali Atomsko sklonište, a ta brojka nikako nije zanemarljiva. Bruno Langer i ekipa – standardni, bez mnogo filozofiranja ali sa mnogo srca. To se tako dobro oseti u svakom beogradskom nastupu istarskih legendi. „Pakleni vozači“, „Treba imat’ dušu“, „Bez kaputa“ – sve to, kao i uvek, sjajno prolazi ali se zna šta se najglasnije peva: „Vagi...“, ali ajd’ nek bude po PS-u - “Žuti kišobran“.
Bez imalo pada ritma, atmosfere, noćni su se sati polako pretvarali u jutarnje kada je odlični, vrlo verni italijanski „Blues Brothers Tribute Band“ na svoj način nastavio žurku i očuvao pozamašan broj ljudi na Ušću sve do kraja svog nastupa.
A sada...vreme je da se uhvati dah za tradicionalno vrelu Beer fest subotu.