U zimskom period virusi su veoma prisutni u populaciji. Tokom kovida ih je bilo manje, zbog pridržavanja mera zaštite, ali ove godine se ponovo vraćaju.
U pitanju su virusi gripa tipa A i tipa B, stomačni virus, koji je u nekom trenutku bio zastupljen, ali se sada javlja u smanjenom obimu, kao i kovid, dok je kod dece najprisutniji RSV virus.
- U Srbiji je potvrđeno prisustvo virusa gripa tipa A, H1N3 i on daje najteže kliničke oblike. Inače, klinička slika svakog virusa jeste povišena temperatura, bolovi u mišićima i zgobovima, opšta slabost, malaksalost, kašalj, zapušen nos i gušobolja - kaže prim. dr Tanja Radosavljević, specijalista pneumoftiziologije.
Svi simptomi koji se javljaju kod respiratornih virusa su vrlo slični simptomima kovida, koji je još uvek prisutan. Shodno tome doktorka savetuje da, kada dođe do respiratorne infekcije, prvo što treba da uradite je da se testirate na kovid, jer je terapija različita.
Takođe je, prema rečima dr Radosavljević, potvrđen virus gripa tipa B, koji je nešto malo blaži.
Ona dodaje da četvorovalentna vakcina, koja se pojavila na našem tržištu, dosta toga može da pokrije.
- Ono što se savetuje pacijentima koji već obole od gripa, odnosno imaju kliničku sliku gripa, je da se obavezno odmaraju, da odleže, i da uzimaju tople napitke i vitamin C. Ukoliko imaju temperaturu duže od pet dana, trebalo bi da urade analizu krvi, CRP, da bi se videlo da se infekcija nije zakomplikovala - objašnjava dr Radosavljević.
Doktorka dalje objašnjava da ono što donosi taj virus jeste bol u mišićima i zglobovima, kao i opšta iscrpljenost, pa bi pacijenti kada se vraćaju normalnom životu to trebalo da rade postupno.
Virus praćen upornim kašljem
- Takođe postoji jedna grupa virusa koja se javila ove godine, koja zahvata trećinu pacijenata. Do pre par nedelja to je bio skoro svaki pacijent. U pitanju je grupa virusa koja je praćena upornim kašljem koji traje veoma dugo. Razlog tome je sljuštena sluzokoža glavne disajne cevi. Taj virus obično donose deca iz obdaništa i škola.
Kako navodi doktorka deca veoma dobro reaguju na tu grupu virusa i brzo se oporave, dok je odraslima neophodna inhalacija da bi se ta sluzokoža što pre oporavila.
- Infekciju ovom grupom virusa smo već imali 2019. godine. To je uslovno rečeno bila jedna mini epidemija gde je mnogo ljudi imalo taj uporan kašalj - podseća dr Radosavljević.
Nije se puno radilo na izolovanju tih virusa, ali se pretpostavlja da su to virusi iz grupe adenovirusa.
RSV kod dece
- Kod dece je prisutan respiratorni sincicijalni virus (RSV), o čemu su kolege pedijatri dosta govorili - navodi doktorka.
RSV virus ima simptome slične prehladi, ali može da rezultira i razvojem bronhiolitisa, upale disajnih puteva u plućima koje prouzrokuje otežano disanje.
Pored navedenih virusa, prisutne su i banalne prehlade, koje takođe izazivaju virusi poznati kao rinovirusi. Za ove viruse karakteristična je kijavica, može da se javi i temperatura koja nije visoka, ali i ne mora da bude prisutna.
Stomačni virus je bio zastupljen u jednom trenutku, ali je sada broj pacijenata sa ovim virusom u padu. U pitanju je virus iz grupe adenovirusa i on ima afinitet ka organima gastrointestinalnog trakta.
Kovid je i dalje prisutan
- Važno je napomenuti da je kovid i dalje prisutan, i dalje se širi. Radi se o sojevima omikron virusa, koji su opasni, pre svega za ljude koji imaju komorbiditete. Kućni testovi se sve više koriste i u ovom slučaju su se pokazali kao veoma korisni - kaže doktorka.
Ona smatra da je testiranje na kovid od velikog značaja ukoliko osoba ima respiratorne simptome, jer ukoliko se pokaže da ima kovid i ima komorbiditete, u tom slučaju se koriste dva leka, koja su trenutno dostupna u domovima zdravlja, a to su molnupiravir i pakslovid.
Virusi i aerozagađenje
Doktorka se osvrnula i na povezanosti virusa i aerozagađenja. Ono što je dokazano je da se virus gripa vezuje za čestice PM 2,5 i PM 10 i na taj način se lakše prenosi i lakše "ugnezdi" u bronhijalnom stablu gde počinje da deluje.
Kada je u pitanju kovid ova povezanost nikada nije dokazana.
Prevencija
- Prevencija je veoma važna kada su u pitanju virusi. Nošenje maske je veoma korisno, ali kod naše populacije to nije popularno, kao u drugim delovima sveta. Drugi način da se zaštitite od virusa je pranje ruku, jer se svi navedeni virusi prenose respiratornim česticama koje se izbacuju kijanjem i kašljanjem. Uzimanje vitamina D je veoma važno za imunitet, a preporučuju se i visoke doze vitamina C - ističe doktorka.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com