Rame je jedinstveni zglob u ljudskom telu sa najvećim obimom pokreta. Zapravo, to je skup zglobova koji povezuju trup sa rukom. Čine ga ključna kost, lopatica, nadlakatna kost, kao i više ligamenata i mišića. Zbog svoje složenosti često se naziva rameni kompleks.
- Evolutivni razvoj ljudskog roda je omogućio dvonožni oslonac te se rameni kompleks prilagodio novonastalim uslovima u skladu sa specifičnim zahtevima koji proizilaze iz uspravnog položaja. Dobra koštanozglobna podudarnost potrebna za nošenje težine u prednjim ekstremitetima kod četvoronožaca je žrtvovana radi postizanja veće mobilnosti tkiva, da bi se omogućio veći obim pokreta u ramenu i olakšalo hvatanje. Stabilnost ramenom zglobu daju mekotkivni elementi - navodi dr Jugoslav Marinković, ortopedski hirurg.
On dodaje da je rame jedini viseći zglob u ljudskom telu koji pravilnim funkcionisanjem daje snagu i stabilnost ruke i omogućava adekvatnu funkciju šake.
- S obzirom na veliki broj pasivnih (nevoljnih) i aktivnih (voljnih) mekotkivnih elemenata svaki poremećaj funkcije jednog od njih utiče na ceo kompleks odnosno na čitavu ruku - kaže dr Marinković.
Prema njegovim rečima, bol u ramenu je treći po učestalosti u ljudskoj populaciji, odmah iza glavobolje i bola u leđima.
- Danas znamo da se bol češće javlja kod starijih osoba, žena, gojaznih, dijabetičara, pušača, ljudi sa emocionalnim teškoćama, kod radnika koji rade sa podignutim rukama, na poslovima koji se ponavljaju, izloženosti vibracijama, prinudnim položajima na radu - rekao je on.
Može biti akutni, obično izazvan nekom povredom ili hronični kada traje mesecima ili godinama.
- Bol koji se prezentuje u ramenu može poticati iz mekotkivnih struktura ramenog kompleksa, može biti koštanog porekla (povrede, prelomi), neuroloških problema centralnog i perifernog nervnog sistema, ali i iz drugih, udaljenih struktura, najčešće vrata i najčešće na zadnjoj strani ramena, a takođe može biti posledica reumatoloških oboljenja i tumora - navodi doktor.
Dr Marinković ističe da savremeni način života, intenzivno vežbanje i rad na računarima uzrokuje da sve češće u ortopedsku ambulantu dolaze mlađi pacijenti.
- Ekonomski aspekt postaje sve značajniji – kako u vidu utroška materijala za lečenje tako i u broju radnih dana koje pacijenti provedu na bolovanju - naglašava on.
Bol može da se javi na prednjoj, spoljašnjoj i zadnjoj strani ramena. Na prednjoj strani ramena javlja se bol koji daju zglobne strukture. Najčešće se širi na prednju i unutrašnju stranu nadlaktice, a potom u podlakticu i šaku.
- Najpre se javlja bol prilikom pokreta spoljašnje rotacije, a potom i ostalih pokreta koji su vremenom sve manji. Jedan od bitnih podataka koje dobijamo od pacijenata je da ne mogu da spavaju na zahvaćenom ramenu. Ukoliko se na vreme ne započne sa terapijom može da dovede do stanja koje se naziva 'smrznuto rame' kada je ruka potpuno nefunkcionalna - objašnjava dr Marinković.
Dodaje da dijagnoza problema počinje u razgovoru sa pacijentom i nizom kliničkih testova koji su jednostavni za izvođenje, ali neizmerno značajni.
- Svakako je nakon toga potrebno uraditi rtg snimak ramena da bi se isključilo postojanje promena na koštanim strukturama. Oštećenja na mekotkivnim elementima se najbolje prikazuju tokom ultrazvučnog pregleda koji za razliku od drugih zglobova ovde ima veliki značaj jer je većina važnih struktura smeštena ispod kože i dobro se vizuelizuje. Ukoliko se ni tada ne postavi dijagnoza potrebno je uraditi magnetnu rezonancu ramena gde se sa velikom preciznišću mogu videti oštećenja unutar samog zgloba ramena nastalih prilikom povreda - navodi on.
Nakon postavljanja dijagnoze započinje se sa terapijom koja u prvoj liniji podrazumeva nesteroidne antireumatike, fizikalnu terapiju, injekcije kortikosteroida i na kraju operativno lečenje, dodaje.
- Ranije je zbog nepoznavanja patofizioloških mehanizama u zglobu ramena često u nalazima lekara stajala dijagnoza PAHS (periartitis humeroskapularis) što je pokazalo se široko, nejasno i netačno. Danas sa velikom sigurnošću modernim dijagnostičkim metodama možemo tačno locirati problem i pristupiti adekvatnom lečenju - kaže on.
Dr Marinković ističe da je terapija bolnog ramena u svetu kao i kod nas i dalje predmet rasprave među stručnjacima, kako neoperativna tako i operativna.
- Oštećenja tetiva rotatorne manžetne, promene na tetivi duge glave dvoglavog mišića nadlaktice, nakupljanje kalcijumskih depozita i nestabilnost uzrokovana iščašenjem ramena najčešće dovode pacijenta do operacione sale - ukazuje on i dodaje:
- Različite ortopedske škole imaju različit pristup u rešavanju problema, ali je najvažnije da je terapija podjednako uspešna. Ja bih se u ovom trenutku posebno osvrnuo na grupu pacijenata kod kojih tegobe počinju bez povrede, postepeno. Pacijenti se lagano navikavaju na bol i svoj život planiraju i sprovode u skladu sa svojim ograničenjima. Ti pacijenti često obilaze lekare raznih specijalnosti, ali vrlo često bez značajnog uspeha.
On navodi da najčešći uzroci ovog stanja predstavljaju promene na tetivama tzv. rotatorne manžetne koje se onda prenose na tetivu duge glave dvoglavog mišića nadlaktice koja je žargonski rečeno 'poslovično pastorče' jer je optužena za sve loše što se u zglobu ramena dešava.
- Najverovatniji razlog za to je što završeci ovih tetiva učestvuju u izgradnji omotača tetive duge glave nadlakatnog mišića. Tetiva jednim delom prolazi kroz zglob, a potom na svom putu naniže prolazi kroz koštano-tetivni tunel i u tom delu je obavijena unutrašnjom membranom zgloba ramena. Svaki poremećaj u zglobu izaziva povećano lučenje zglobne tečnosti te sledstveno tome povećava se pritisak u tom rigidnom delu tunela što dovodi do degenerativnih promena na tetivi - ističe on.
Dodaje da postoje razne tehnike za rešavanje ovog problema i ističe da "uporne tegobe koje ne reaguju na fizikalne tretmane i analgetsku terapiju rešavamo operativim putem".
- Kao što smo ranije napomenuli rame je viseći zglob, dejstvo gravitacije je neizbežno. Ona je sveprisutna i besplatna, ali u ovom slučaju nam stvara probleme naročito ako ne koristimo adekvatno sve što nam je priroda dala. Moj savet pacijentima bi bio da makar jednom dnevno urade pokrete kruženja rukama, najbolje ujutru ili pre spavanja. Taj pokret nam omogućava pravilnu cirkulaciju zglobne tečnosti i adekvatnu ishranu zglobne hrskavice - savetuje doktor.
Prilikom odmaranja poželjno bi bilo staviti ruke iznad glave jer u tom položaju tetive rotatorne manžetne nisu napete, dodaje.
- U svim drugim slučajevima ove plemenite strukture su pod tenzijom. I treća bitna stvar koju možete učiniti za svoja ramena je da se povremeno okačite rukama o neku prečku ili granu i visite par sekundi. Istezanje ovih tetiva blagotvorno deluje na njihovu strukturu - naglašava on.
Savetuje i da je, ukoliko imate tegobe duži vremenski period, neophodno obratiti se ortopedu da bi se počelo sa adekvatnim lečenjem.
- Bol nije normalno stanje već signal kojim nam telo govori da nešto nije u redu. Savremenim dijagnostičkim metodama i terapeutkim procedurama danas možemo u značajnoj meri smanjiti mogućnost za nastajanje trajnih promena koje zahtevaju velike hiruške intervencije kao što je ugradnja proteze ramena - navodi dr Jugoslav Marinković.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com