Tokom hladnih zimskih meseci mnogo više vremena provodimo u zatvorenom prostoru: u kancelarijama, poslovnom prostoru ili stanovima i kućama. Preporučuje se da se i fizičke aktivnosti obavljaju u zatvorenom prostoru zbog aerozagađenja, ali tu se srećemo sa problemima druge vrste.
Kako da napravimo dobar balans i kako da se zaštitimo od svih loših uticaja sa kojima se srećemo u zatvorenom prostoru?
- U zimskim mesecima kada se greju poslovne prostorije, stanovi i kuće, vazduh u zatvorenim prostorijama je obično suv, što može da izazove niz neprijatnosti, iritacija i zdravstvenih problema. Vazduh isušuju sve vrste grejanja: centralno, na struju, TA peć, klima, grejanje čvrstim gorivima (drva, ugalj) - kaže prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti.
Uticaj suvog vazduha na respiratorni sistem
- Kada osoba boravi duže vremena u prostoriji sa suvim vazduhom, onda tečnost koja vlaži disajne puteve i omogućava im pravilnu funkciju, isparava - navodi ona.
Na taj način, suv vazduh izaziva iritaciju grla, usne duplje i disajnih puteva. To, kako navodi doktorka, dovodi do grebanja i bolova u grlu, otežanog gutanja, kašlja, nedostatka vazduha, pojave ili pogoršanja bronhitisa, a kod osoba sa atopijskom konstitucijom ili astmom, pogoršava stanje i dovodi do napada gušenja i pogoršanja simptoma. Tegobe su izraženije kod osoba koje dišu na usta.
Suv vazduha utiče i na kožu
Koža je isušena, bez elastičnosti, lako puca, pocrveni, peruta se, izaziva osećaj svraba i iritacije, kako objašnjava doktorka, pa se na takvoj osnovi ili javlja atopijski dermatitis i ekcematozne promene po koži ili se pogoršava već postojeći.
Suv vazduh štetno deluje i na kosu i nokte čineći ih isušenim, krtim i lomljivim.
Može da dovede i do krvarenja iz nosa
Krvarenje iz nosa (epistaksa), nastaje zbog pucanja mnogobrojnih sitnih krvnih sudova koji se nalaze u nosnim šupljinama. Isušivanje dovodi do krtosti i pucanja krvnih sudova i epistakse.
- Osetljive osobe treba da koriste sprejeve za ovlaživanje i održavanje toalete nosnih šupljina kako bi prevenira pojavu epistakse - savetuje doktorka.
Uticaj suvog vazduha na oči
Suv i hladan ili topao vazduh izaziva sušenje suznog filtera koji oblaže i štiti oči od spoljnih iritacija. Zbog toga se javlja osećaj peckanja, svraba, crvenila oka, konjunktivitisa.
Doktorka kaže da se stanje pogoršava kod osoba koje dugo vremena provode ispred računara. Zato treba da prave češće pauze i koriste kapi za oči (veštačke suze) za održavanje normalne vlažnosti i funkcije oka.
Može da dođe do dehidratacije organizma
Suv vazduh može da dovede do dehidratacije organizma, odnosno do gubljenja tečnosti, navodi doktorka, što može da se dokaže pregledom urina koji je tada mnogo koncentrovaniji.
Ona je dodaje da suv vazduh pojačava i nivo stresa, osećaj nelagodnosti, nervoze, gubitka koncentracije, lupanja srca i niza reakcija i manifestacija koje organizam šalje kao znak da se nalazi u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.
Takođe je istakla i da suv vazduh dovodi i do poremećaja sna u smislu ili pospanosti i usporenosti ili isprekidanog sna i nesanice.
Suv vazduh povećava rizik od infekcije
- Potvrđeno je da je zbog suvog i toplog vazduha povećan rizik od respiratornih infekcija, gripa čak i zapaljenja pluća. Ovaj rizik se povećava iz dva razloga. Naime, suv vazduh omogućava virusima da duže opstanu u zatvorenom prostoru, a sa druge strane, sasušuje mukus koji oblaže disajne puteve i štiti nas od infekcija - objašnjava dr Plavšić.
Iz istih razloga, dodaje ona, povećan je i rizik od zaražavanja koronavirusom u uslovima suvog i toplog vazduha. To je dokazano mnogobrojnim studijama koje su urađene od početka epidemije kovida-19. Zbog toga se u svim preporukama za prevenciju ove bolesti, posebno naglašava izuzetna važnost provetravanja prostorija.
Slični rezultati su dobijeni i u predhodnim epidemijama H1N1 (svinjski grip) i MERS-Cov.
Preporuke i saveti
U stanovima, kućama i radnom prostoru, vlažnost vazduha treba da bude 30-50 odsto.
Doktorka kaže da se to može postići redovnim provetravanjem prostorija, tri puta po 10 do 15 minuta, korišćenjem aparata za ovlaživanje vazduha ili držanjem posuda sa vodom na radijatorima ili grejnim telima.
Preporuke za negu tela:
- tuširanje nešto hladnijom vodom;
- nanošenje mleka ili losiona za telo na još vlažnu kožu;
- održavanje vlažnosti očiju veštačkim suzama, a nosa sprejevima za nos na bazi fiziološkog rastvora;
- usne se mogu zaštiti odgovarajućim balzamima;
- preporučuje se uzimanje dovoljnih količina tečnosti i boravak napolju kad god to meteorološki uslovi dozvoljavaju i kada je stepen aerozagađenja u dozvoljenim granicama.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com