Petar Božović nerado razgovara sa novinarima, kaže da su o njemu pisane razne izmišljotine, kao na primer "Petar Božović pije vinjak“. Posle početnog ustezanja pristaje na intervju. Razlog je jednostavan - glumac Pavle Vuisić.
Pavle Vuisić je duhovni spomenik
Petru Božoviću je u ponedeljak, 22. avgusta na Filmskim susretima u Nišu uručena nagrada "Pavle Vuisić" za životno delo i izuzetan doprinos umetnosti glume.
Stari glumački bard zahvalio je za uručeno priznanje na originalni način recitovanjem pesme Pavla Vuisića „Filmski režiser“.
O Pavlu Vuisiću kao pesniku i glumcu, Božović razmišlja kao o velikoj inspiraciji:
- Pavle Vuisić je imao inspiracija, po onom što je njegova divna žena skupila i to vadeći iz njegovih džepova. Pesme je pisao na hartiji računa, na salveti, na kutiji ispražnjenoj od cigareta, ona je to sačuvala, to je jedno veliko ogledalo duše „ kaže Petar Božović.
Za Pavla Vuisića o kojem se prepričavaju anegdote i o kojem je Orson Vels govorio kao o najvećem glumcu posle njega, Petar Božović priča o kao veoma obrazovanom čoveku, velikom gospodinu i duhovnoj veličini.
„Sve to je spojio s glumom, šta o tome pričati kad je Pavle Vuisić duhovni spomenik.“
Božović priznaje da je ova nagrada za njega srećan trenutak i veliko priznanje.
„Čovek ne ide u životu da dobije nagadu, ali kad mu se nešto ovako desi i dobije priznanje, to je ohrabrenje za dalji rad, iako ste u jesenjem dobu života“.
Autorski film je u izbeglištvu
Petar Božović je veoma zadovoljan prijemom u Nišu i činjenicom da Filmski susteti u Nišu promovišu domaću kinematografiju.
- Gledam samo domaće filmove, ali svoje filmove nisam voleo da gledam. Ne da ih izbegavam... ali interesuje me i raduje svaki uspeh i ovaj Bjela (Dragan Bjelogrlić) što je napravio je sjajno, ti pojedinačni bljesci treba da budu ohrabrenje drugima. Opšteg kontinuiteta u našoj kinematografiji davno nema, ali pojedinci mogu da napave nešto - kaže Božović.
Pitamo ga i da li prati stranu kinematografiju, a Božović na svoj način priča:
- Volim da gledam nešto kao život životinja, jer su ljudi veoma loši u svojim ulogama. Odjedanput ispalo je kao da čovečanstvo nije tako dobro kao što pripovedaju. To se vidi i u filmovima, pogotovo američkim koji počinju sa šest mrtvih i 20 preturenih kola. Kada se naviknete na to, kad gledate, da kažem, normalan film, nešto vam nedostaje, ta akcija. Oni su nas navukli na razne stvari Koka-kolu, MekDonalds. Tako je i komercijani film pokvario ukus naše kinematografije, ali nisu joj odolele ni jače kao što su češka, mađaraska, francuska. Autorski film je sada u nekom izbeglištvu - tvrdi Božović.
Bard našeg glumišta, kao i uvek bez dlake na jeziku, kaže da se nada da će takvi filmovi da se zgade našim gledaocima.
"Znate šta, idem da gledam tenis, Novaka Đokovića, nešto čisto, lepo, pošteno, dosta mi je foliranja, previjanja i zavijanja“, jasan je Božović.