- Nekoliko zalogaja hrane može da "aktivira" delove vašeg mozga i creva koji podstiču vašu glad - kaže dr Belinda Lenerc, endokrinolog i istraživač u Bostonskoj dečijoj bolnici i "Harvard Medical School".
- Pogled, miris ili ukus neke hrane može da podstakne odgovor na hranu u glavi - objašnjava ona, dodajući da se to odnosi na različite crevne procese koji se uključuju kada vaše telo veruje da je obrok na putu.
U isto vreme, gutanje nekoliko zalogaja hrane pokreće želju da se konzumira više kako bi se ponovila ili održala osećanja nagrađivanja koje je vaš mozak iskusio kada ste pojeli na primer, čips ili bananu.
Činjenica je da će vam jedenje male porcije bilo čega, pogotovo ako ste blizu vremena za obrok, verovatno povećati apetit, a ne ublažiti ga. Ali dr Lenerc i drugi stručnjaci kažu da će neka hrana više povećati apetit nego druga, piše "Time".
Čips, krekeri i hleb
Čips od krompira je prototip "prerađenih ugljenih hidrata". Isto važi za rafinisani beli ili pšenični hleb, krekere i druge grickalice na bazi žitarica. Kada progutate rafinisane ugljene hidrate, nivo šećera u krvi raste.
- Reakcija tela na to je oslobađanje velike količine insulina kako bi se normalizovao nivo šećera u krvi - kaže dr Lenerc.
Dr Dejvid Ludvig, profesor nutricionizma na Harvardu kaže da insulin taj šećer u krvi, energiju koju vaše telo dobija iz hrane, zapravo skladišti. Budući da je ta energija sada zaključana, vaša glad za hranom se povećava.
On kaže da je glavni krivac u restoranima korpa sa hlebom jer naglo podiže nivo šećera u krvi, pa vam tako i diže apetit i tera vas da pojedete više hrane. Čak i tropsko voće poput banana, koje se brzo probavlja, može da ima ovakav efekat, dodaje doktor.
Torte, kolači i druge poslastice
Šećer, bilo da se radi o organskom medu ili belom šećeru, aktivira puteve nagrađivanja i apetita u vašem mozgu drugačije nego drugi izvori energije, pokazalo je istraživanje Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl.
Tačnije, talamus, hipotalamus i insula vašeg mozga, sva područja koja vas "teraju" da jedete – imaju tendenciju da se ohlade nakon što ste pojeli hranu. Ali kada pojedete poslastice poput torte ili kolača, ta područja ostaju aktivna, ukazuje istraživanje Jejla.
- Ukratko, vaš mozak govori vašem telu da niste siti i da imate potrebu da jedete više kako biste se osećali zadovoljnim - kaže dr Robert Lustig, istraživač i pedijatrijski endokrinolog na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku.
Jogurt sa niskim sadržajem masti
Brojna istraživanja su pokazala da količina vremena i broj žvakanja koji su vam potrebni da nešto pojedete utiče na to koliko ćete se nakon toga osećati sito. Nedavni pregled američkog i evropskog tima otkrio je da obilno žvakanje snižava nivo grelina, takozvanog "hormona gladi".
Vrste jogurta sa niskim sadržajem masti takođe su prepune šećera i drugih prerađenih ugljenih hidrata, koji podstiču glad iz svih gore navedenih razloga. Pravilo je da što brže možete nešto da pojedete, veća je verovatnoća da ćete pojesti veću količinu.
Dijetalna gazirana pića i veštački zaslađene grickalice
Stručnjaci su prilično temeljno razotkrili ideju da zaslađivači sa nula kalorija nemaju uticaj na vašu težinu ili metabolizam. A nedavna studija australijskog tima otkrila je da, kada vam veštački zaslađivači dođu do jezika, centri za nagrađivanje u vašem mozgu se upale i signaliziraju vašim crevima da očekuju nešto energije (kalorija) da stigne u vrlo bliskoj budućnosti.
Kad se te kalorije nikad ne pojave, vaš mozak pokušava da napravi ravnotežu terajući vas da konzumirate više hrane kako biste popunili "rupu", kaže tim koji je radio na ovoj studiji.
Na taj način, beskalorični zaslađivači poput onih u dijetalnim gaziranim sokovima mogu da povećaju vašu glad.
Izvor: Večernji.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com